Читај ми!

Тојота не одустаје од водоника и мотора са унутрашњим сагоревањем

Јапански аутомобилски див „Тојота“ наставиће да улаже у развој више различитих погонских технологија, упркос све очигледнијем тренду доминације електричних возила, за које се очекује да у блиској будућности у економски развијеним земљама потисну из употребе моторе на фосилна горива.

Ауто-гигант „Тојота“ наставиће да усавршава возила на водонични погон упркос томе што су, чини се, електрични мотори већ однели превагу у борби за доминанту еколошку технологију сутрашњице у индустрији возила.

То је јапанским медијима јасно саопштио генерални директор највећег произвођача аутомобила на свету Акио Тојода на конференцији за штампу одржаној након петочасовне трке у градићу Хита у префектури Оита, у којој је спортска варијанта „Тојотиног“ модела „корола“ са експерименталним водоничним мотором, успешно провезла целу трасу, равноправно се такмичећи са возилима са класичном погонском јединицом – бензинским мотором на унутрашње сагоревање.

Интересантно је да је тим тркачким возилом управљао сам 65-годишњи Тојода, који је не само руководилац компаније која производи око десет милиона четвороточкаша годишње, већ и рели возач и медијски промотер аутомобила.

Свестрана „Тојота“

Поред хибридних аутомобила који се алтернативно ослањају на електричну струју, односно, енергију добијену сагоревањем бензина, „Тојота“ развија и возила са искључиво електричним погоном, затим са горивном ћелијом (реч је о комбинованом погону у којем се хемијска енергија добијена сагоревањем компресованог водоника претвара у струју), као и аутомобиле са чисто водоничним мотором (мотором с унутрашњим сагоревањем у којем је гориво уместо бензина водоник, као што је случај код поменуте експерименталне „короле“).

Наравно, „Тојота“ делом још производи и аутомобиле који као гориво користе искључиво деривате нафте, тако да у овом тренутку, практично, ради на пет стаза (сâм бензин, бензин плус струја, сама струја, водоник и струја, сâм водоник).

Развој и производња више различитих технологија су екстремно скупи и технички и логистички сложени. Зато је чињеница да „Тојота“ и даље не одустаје од возила с горивном јединицом и с чисто водоничним мотором упркос експлозивном ширењу аутомобила са искључиво електричним погоном сведочанство и њене економске моћи и акумулираног стручног знања, а не само визије руководства.

Поређења ради, сматра се да је до 2020. године у свету продато близу седам милиона електричних аутомобила, наспрам свега нешто више од седам хиљада возила с погоном на водоник.

На конференцији за штампу после трке издржљивости у префектури Оита, Акио Тојода, праунук оснивача „Тојотиног“ пословног царства, позвао је јапанску владу да (финансијски и регулативно) подржи развој аутомобила у више праваца, јер, како је нагласио, још увек није извесно која ће од неколико нових технологија у оптицају бити оптимална, и економском и у еколошком смислу.

„Тојота корола“ с водоничним мотором прво је возило те врсте на свету које се укључило у такмичење с аутомобилима на класични погон. То је по први пут учинила у мају ове године, када је на стази „Фуџи спидвеј“ у префектури Шизуока успешно извезла 24-часовну трку од 358 кругова.

Мотор са унутрашњима сагоревањем још није за бацање

Предности водоничног мотора који покреће „Тојотину“ експерименталну „королу“ су то што је, будући да у животну средину испушта само водену пару, потпуно еколошки чист, и што је по структури врло сличан класичном мотору с унутрашњим сагоревањем на фосилна горива, што, уз мање модификације, омогућава коришћење постојеће инфраструктуре за производњу и одржавање.

Проблем је како доћи до довољних количина водоника а да се не оптерети животна средина, односно, како избећи еколошку замку каква се може видети код електричних мотора који, сами по себи не загађују околину, али индиректно, коришћењем струја која је произведена у термоелектранама с високом емисијом штетних гасова или кроз рударство потребно за обезбеђивање литијума и кобалта за акумулаторе и батерије осетно нарушавају природну средину.

С тим у вези, Тојода је новинарима недвосмислено пренео размишљање своје компаније: „Много људи наглашава да треба да одустанемо од мотора са унутрашњим сагоревањем, али што се тиче елиминације емисије угљен-диоксида, прави непријатељ није мотор са унутрашњим сагоревањем, већ угљеник.“

Када је Јапан у питању, врх „Тојоте“ много очекује од геотермалне енергије, јер та острвска земља има пуно природних извора вреле воде и паре, из којих се електролизом може добити водоник.

Возачи који су се опробали на машини чије је погонско гориво водоник, кажу да мотор одлично реагује на повећање убрзања и брзо даје жељени потисак, као и да продукује грмљавину налик оној на какву смо навикли од бензинских мотора, због чега су привлачнији за љубитеље аутомобила и брзе вожње од електричних возила.

Што се трка тиче, мана аутомобила с чисто водоничним погоном је то што захтевају доста простора за смештање тога гаса, а пошто је резервоар, наравно, ограничене величине, то у пракси, бар у овом тренутку, значи више заустављања ради пуњења него код бензинаца.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(недеља, 22. авг 2021, 19:28) - anonymous [нерегистровани]

Kratak i dug rok

Na kraći rok su motori sa unutrašnjim sagorevanjem neizbežni za sve proizvođače. Na malo duži rok su oni bezvredni i biće zamenjeni drugim tehnologijama. Gorivne ćelije sa vodonikom (bez sagorevanja) su vrlo dobra opcija ali su još uvek malo skupe. Tu se radi o električnom pogonu a struja se bez sagorevanja dobija hemijskim procesom iz vodonika. Sagorevanje vodonika je međutim bezvezna opcija jer je vodonik dosta skupo gorivo a problem ispuštanja klimatski nepoželjnih gasova se time ne izbegava. Taj deo nije baš jasan. Šta će im to?

(недеља, 22. авг 2021, 18:46) - слободан [нерегистровани]

Појашњење

Водена пара је око 100 пута гора од угљен диоксида кад се посматра глобално загревање. Што више водене паре има у атмосфери, температура ће бити виша, што значи да ћемо имати више природних непогода, што смо имали прилике да видимо претходних недеља. Разлог зашто су и водена пара и угљен диоксид гасови са ефектом стаклене баште је њихов састав, тј. оба се састоје од 3 атома.
По мом мишљењу, водоник је бољи од батерија јер садржи више енергије и по јединици масе и по јединици запремине, али водена пара мора да се претвара у воду сакупља, а не испушта.
И за пуњење батерија и за производњу водоника електролизом се може користити електрична енергија добијена и из обновљивих извора, као и из фосилних горива. Такође, рударење се може обавити користећи машине и са електричним моторима и на водоник. На крају крајева, треба развијати оба типа мотора и користити их у области у којој се покажу као боље решење, јер оба имају предности и недостатке.

Хвала господину Мусулину на врло занимљивом тексту. Надам се да ће бити још текстова на тему технологије, посебно јер је Јапан технолошки врло развијена земља и од њих можемо научити доста тога.
И још један предлог од мене: било би добро да господин Мусулин напиши који текст о томе колико су Јапанци научили о роботици од нас. Институт Михајло Пупин, Миомир Вукобратовић и Рајко Томовић су битна имена у историји роботике.

Поздрав!

(недеља, 22. авг 2021, 17:18) - anonymous [нерегистровани]

za bolje razumijevanje...

Pokusaj sebi objasniti hemijski proces gorenja.
Posebno:
a). Za slucaj vodonika.
b). Za slucaj ugljika . ( uglja)..
---Sta se razgradjuje. ---A sta se dogradjuje.
Kakav je udio a kakav efekat energije u prvom i u drugom slucaju...

(недеља, 22. авг 2021, 15:22) - anonymous [нерегистровани]

Ne razumem se

Ali zar nije motor na vidonik jedini koji vraća nešto korisno u prirodu? "Para" =voda , sutra će ta para da padne na zemlju i biti voda dok elektro pogon umesto nafte iz zemlje koristi struju koja takođe se proizvodi na lošim ekološkim podlogama.