Будућност је сада – тако стручњаци коментаришу корените промене које вештачка интелигенција доноси у свакодневни живот, пословне процесе, индустрију... Рачунари раде са великим количинама података из којих извлаче закључке.

„Вештачка интелигенција је опонашање људског понашања. То је циљ. Да се рачунар понаша као човек у одређеним аспектима“, каже Денис Аличић, инжењер за вештачку интелигенцију.

Да се ради о веома моћној технологији показује и трка великих корпорација у развијању тих система. Чет-бот који последњих месеци привлачи пажњу је „Мајкрософтов“ ChatGPT3.

Располажући са око 175 милијарди информација опчинио је кориснике из целог света способношћу да разговара, пише програмске кодове, песме и есеје па би претрага интернета у будућности могла да личи на разговор са веома упућеним, мада повремено збуњеним људским бићем.

„Мислим да ће нова технологија преобликовати досадашњу интернет претрагу која је са рачунара еволуирала на мобилне телефоне, а сад је само питање како ће је вештачка интелигенција изменити“, наглашава Сатиа Надела, извршни директор „Мајкрософта“. 

„Ми смо настанком интернета навикли да у 'Гугл' укуцамо нешто и добијемо неки сајт. Али то није најприроднији начин, ми смо навикли да причамо. Тако да ChatGPT или 'Гуглов' чет омогућавају то да причате са њим, а он вам даје неке информације“, објашњава Аличић.

Употреба вештачке интелигенције техничко, политичко и морално питање 

Винт Серф, један од инжењера који су поставили темеље интернета, упозорава на опасности које та технологија носи са собом. Како ће се користити није само техничко питање, већ и политичко и морално, а норме се често разликује од државе до државе.

Србија је међу првим земљама у Југоисточној Европи донела Стратегију развоја вештачке интелигенције до 2025. године.

„Оно што је чињеница је да ми у већем делу света имамо смањење радне снаге. Ако вештачка интелигенција буде у стању да преузме неке послове који су репетативни и који су не толико креативни то може свима да нам буде од помоћи“, наводи Небојша Бјелотомић из иницијативе „Дигитална Србија“.

Европска комисија законима о вештачкој интелигенцији покушава да постави границе примене те технологије. Области које би требало строго регулисати, су аутономна возила и програми који бирају кандидате за посао.