Читај ми!

У Јапану прослава педесетогодишњице од доласка првих панди у земљу

Половина свих панди које живе ван Кине налази се у Јапану, где су предмет општег обожавања. Прве панде стигле су у Јапан на данашњи дан пре педесет година, а далекоисточној царевини су поклоњене као симбол пријатељства у часу када су две земље, након пуне четири деценије, нормализовале међусобне политичке односе.

Разне земље обележавају разне годишњице. Упркос недавном атентату на бившег премијера Шинза Абеа и серији злочина које је починио култ Аум Шинрикјо раних деведесетих, Јапан је последњих пет деценија, од када је престало деловање екстремних левичарских група у земљи, политички стабилна земља, са изузетно ниском стопом криминала и великом средњом класом, због чега је мало бескућника.

Можда је то разлог зашто се Јапанци данашњице имају мир ума и новац да се ватрено предају прикупљању слатких ствари, да у свему траже симпатичне маскоте и цртане карактере, те између осталог, обележе педесет година од дана када су у њихову земље стигле прве панде, изворно становници бамбусових шума у јужној Кини.

Та умиљате животиње, ендемичне у најмногољуднијој земљи света, у острвској царевини су изазвале више таласа популарности или „експлозија" интересовања, како то Јапанци воле да кажу.

Панде су и данас толико омиљене да домаће телевизије не само прате трудноће и рађање младунаца у зоолошким вртовима у земљи, што јесу врло ретки и необични догађаји јер су црно-бели медведићи ноторни по томе да врло слабо ступају у односе у заробљеништву, већ и сваких неколико недеља покривају њихово одрастање и не пропуштају да јавност обрадују вестима о продужењу њиховог боравка у Јапану.

Јер, они су 1984. године стављени на листу угрожених животиња, што је у пракси значило да не смеју, бар формално, бити даривани никоме ван Кине, па је развијен систем изнајмљивања у којем се сваких пар година уговором продужава њихов боравак у иностранству, односно, тражи и добија одобрење владе у Пекингу да у целом свету тражени четвороножни амбасадори Кине наставе да увесељавају локалну децу.

Панда дипломатија

Данас, тачно педесет година од када су прве панде допремљене у њихову земљу, јапански медији не само што засипају етар снимцима симпатичних, успорених дебељуца које шеретски грицкају гране бамбуса или се несташно котрљају и неспретно саплићу, већ и објављују њихова породична стабла, године живота, те бројеве људских гостију које су током година очарале.

Рецимо, опште је познато да је у првој фискалној години коју су панде Кан Кан и Лан Лан, пионири животињске дипломатије, у целини провеле у свом новом дому у токијском зоолошком врту Уено ту оазу зеленила посетило највише људи икада - њих 7,64 милиона. Колико су панде вољене у Јапану сведочи и чињеница да чак 13 од њих 27, колико живи ван Кине, радује грађанство у тој острвској земљи са 125 милиона становника.

Термини „амбасадори" и „пионири животињске дипломатије" нису случајни и произвољни, јер су легендарни Кан Кан и Лан Лан, о чијем лику и делу се више зна него о пуно људских научника и уметника, Јапану поклоњени као симбол мира и пријатељства, пошто су сада већ давне 1972. године две далекоисточне државе обновиле међусобне политичке односе, раскинуте четири деценије раније крвавим ратом и потом замрзнуте дубоким идеолошким разликама. Тако су ти симпатични биљоједи, често крхког здравља, постали део нечега много већег од зоолошког врта, па, може се рећи, и од њих самих.

И док данас просечни Јапанци, због територијалног спора са Кином, њеног политичког система у којем нема вишепартијских избора и огромне економске и војне моћи, као и у доба Хладног рата са зазирањем и страхом посматрају постојбину панди, несумњиво је да оне међу децом, омладином и женама представљају меко, пријазно лице Кине и да су алтернатива злослутним вестима које се пласирају о амбицијама Пекинга у вези Тајвана и јужних јапанских острва Сенкаку.

И док светом као носиоци меке моћи Далеког истока још увек владају јапански стрипови и цртаћи, те јужнокорејске серије и дечачки бендови, када једног дана, који вероватно није далеко, и Народна Република Кина у свет почне да одашиље бисере поп културе који ће бити конзумирани на глобалном нивоу, историчари и социолози, чак и они педантни, који инсистирају да су хонконшки кунг фу филмови који су седамдесетих обишли Земаљску куглу заправо били продукт капиталистичког устројства и друштвене атмосфере коју је тај велеград имао захваљујући британској власти, неће моћи да негирају чињеницу да су први субјекти кинеске меке моћи биле слатке црно-беле дебељуце.