Martina Koljenšić, operska pevačica i akademska slikarka – kako pomiriti dva umetnička poziva

Gostujući u Beogradskoj hronici Martina Koljenšić navodi da nije lako živeti u Srbiji, a baviti se umetnošću, pre svega, kako joj se čini, zbog nepostojanja interesovanja publike kako za klasičnu muziku, tako i za klasično slikarstvo.

„Kod nas publika u operi nije elitistička jer su karte povoljne, a na koncertima je najčešće ulaz slobodan. Ali interesovanje za operu u Srbiji nije veliko, mada u svetu jeste zato što se operske kuće i reditelji stvarno trude da približe javnosti i ljudima koji nisu iz te struke. To imamo i u našim kućama, ali eto, iz nekog razloga javnost nije mnogo zainteresovana i na koncertima viđamo uglavnom naše kolege“, naglašava gošća Beogradske hronike.

Martina Koljenšić je do sada nastupala u Sloveniji, Italiji, na Belefu, a do uloge Karmen je došla preko Fakulteta muzičke umetnosti. Pozvana je u Opersku akademiju dirigenta Džordža Petlivanija i posle mesec dana provedenih na Bledu nastupila je širom Slovenije.

„Isprva sam smatrala da nisam spremna za ulogu Karmen, ali volim da se uhvatim u koštac sa izazovima, i ja sam je shvatila ne kao jednu fatalnu ženu, već kao ženu koja je apsolutno neshvaćena. Voli svoju slobodu, ali svi okolo su želeli deo nje i rastrgli su je na kraju“, kaže Martina.

Dodaje da joj trenutno opera oduzima više vremena u odnosu na slikarstvo, ali pošto sebe smatra još uvek mladom u likovnoj umetnosti, i pošto još uvek nije pronašla svoj autentičan likovni jezik, veruje da za slikarstvo nije kasno da mu se posveti.

U budućnosti veruje da neće odustatni ni od pevanja, ni od slikanja. Trenutno je više okrenuta operi i najavljuje svoju prvu zvaničnu ulogu u operskoj kući, ulogu Olge u operi Evgenije Onjegin u Srpskom narodnom pozorištu, ali slikarstvo je nešto čemu će se sigurno vraćati, naglašava Martina Koljenšić na kraju gostovanja u Beogradskoj hronici.