Na Međunarodnom kongresu u Beogradu kardiolozi razmenjuju iskustva o sprečavanju srčanih oboljenja

Dnevno izgubimo 150 ljudi zato što i deca, i mladi, i starije osobe imaju povišen nivo šećera u krvi, povišen nivo masnoća, gojazni su, nisu fizički aktivni, a većina populacije puši. To su sve faktori rizika koji pre svega utiču i na srce i na krvne sudove.
Kako se boriti protiv toga, šta možemo sami da preduzmemo, a šta struka?

U Beogradu je počeo Međunarodni kongres Udruženja Centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga, Međunarodnog udruženja za vaskularno zdravlje – ISVH u Beogradu i Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.

„Institut za kardiovaskularne bolesti se 45 godina bori protiv ove pošasti, ali moram reći da svaki drugi stanovnik Srbije i regiona umire od kardiovaskularnih bolesti. Mi smo se skupili ovde, preko pedeset stručnjaka iz Evrope i sveta i preko hiljadu nas, lekara i sestara. Multidisciplinaran je ovaj kongres, jer mi želimo našim pacijentima da omogućimo najbolju zdravstvenu negu. Naime, nije dovoljno da oni sami brinu o sebi, a nismo dovoljni ni samo mi. Ta simbioza između lekara i pacijenta je ključ“, naglašava prof. dr Nebojša Tasić, predsednik Centra za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga i pomoćnik direktora Instituta „Dedinje“.

„Mi znamo kako personalizovano da im pomognemo i oko dijete, i oko fizičke aktivnosti, oko pušenja, povišenog krvnog pritiska i dislipidemije, ali moramo formirati program, program prevencije očuvanja zdravlja, i time se mi danas bavimo na ovom kongresu“, dodaje profesor.

U Centru za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga i Institutu „Dedinje“ u Centru za prevenciju rade se programi za svakog pacijenta pojedinačno i trude se da uvaže njihove različite životne navike.

„Ukoliko neko ne želi da ostavi cigarete, postoji koncept smanjenja štetnosti. Ukoliko neko ima problema sa lipidima, može se pomoći i farmakološkim i nefarmakološkim tretmanima. Drugim rečima, mi vidimo gde su slabe tačke tih ljudi i kreiramo program da im maksimalno pomognemo, ali ne možemo sami. Nije dovoljno da pacijent dođe u ambulantu i da mu kažemo: Ti moraš to. Ovde nema moranja. Ovde je osnovna poruka – stavite zdravlje kao prvi prioritet, a mi stručnjaci smo tu da vam najsavremenijim savetima pomognemo“, naglašava prof. Tasić.

Kongres je posvećen i veštačkoj inteligenciji i robotici, kao i telemedicini koje pomažu lekarima, ali i pacijentima, da informacije na odgovarajući način budu obrađene kako bi se pružila najbolja moguća nega.

Srbija maksimalno prati sva svetska kretanja u kardiologiji, ali je i pored toga važno da svi vodimo brigu o zdravlju, jer kada dospemo do lekara, ne mora biti kasno, ali veća je verovatnoća komplikacija i lekarima je teže da pruže adekvatnu pomoć, napominje prof. dr Nebojša Tasić.

Kongresu prisustvuju prof. dr Ana Abreu, predsednica Evropskog udruženja za kardiovaskularnu prevenciju, prof. Konstantin Davos iz Grčke, prof, dr Roven Zimlišman, jedan od najvećih kardiologa Izraela, prof. dr Marat Ezhov, predsednik Ruskog udruženja za aterosklerozu, prof. dr Arman Postadjijan, predsednik Bugarskog udruženja za hipertenziju, eksperti SZO za polje aerozagađenja, buke i kardiovaskularnih bolesti na čelu sa prof. dr Zoranom Jovanović Andersen, prof. dr Roland Asmar, osnivač ISVH-a, veliki broj predavača iz regiona kao i mnogi drugi.