недеља, 15. јан 2023, 10:05
Извор: Радио Београд 1
Тврђава Купиник - последња карика српске средњовековне државности
Купиново. Село у Срему, оном Доњем, који се назива још и Свињским, што га неоправдано чини мање отменим од Горњег, којем се као малко клања надимком Вински. Но, многи, не само мештани, сматрају Купиново најлепшим селом у целом Срему. И заиста је тешко не сложити се са тим ако се погледа његов портрет: загрљено Савом, са једне, и Обедском баром са друге стране; уоквирено насипима уз те воде (или гредама, како их зове локално становништво); закићено шумама и баштама; опеглано пољима и поплочано улицама и шоровима; начичкано – мада не превише – кућама, кућерцима и колебама, плус – две цркве и остаци једне средњовековне тврђаве.
И управо ово последње поменуто доводи нас до теме данашње „којекуда" приче, која сремско село Купиново узвисује до атрибута који вековима стоји уз његово име - последња престоница српских средњовековних владара. У сенци деспотске цркве Светог Луке из 1456. године, иза неколиких земљаних греда, обрасла мочварним растињем Обедске баре, која се повукла, али је оставила плодну влагу, стоје и даље остаци тврђаве Купиник, којом су све до 1526. управљали српски деспоти Лазаревићи, Бранковићи и Гргуревићи.
Безмало правилне квадратне основе, не претерано велика, димензија 57 пута 52 метра, са четири куле на саставима зидина и петом улазном, све различитог облика, Купиник, као и свака тврђава времена у ком је подигнута, а то је - мисли се - још крај 13. или почетак 14. века, састојала се од града и подграђа, опасаних бедемима и воденим шанцем и била је најјужнији грудобран хришћанства од инвазије Турака, али и чувар идентитета и континуитета српске државности готово седам деценија после пада Смедерева 1459, што се уобичајено наводи као крај српске средњовековне државе.
Зашто о томе тако мало знамо? Тај и многе друге одговоре у великој причи о тврђави Купиник, у разговору са археологом Петром Одобашићем из Купинова забележиле су Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.
коментари