Игноранти

У нашој породици обичај је да сваког јутра ја одлазим у пекару по хлеб. Док сви остали спавају у својим топлим креветима и чекају да их измами мирис свежег хлеба, ја, по зими, киши, сунцу, без изузетка, силазим у оближњу пекару. Једини мој савезник који ми олакшава одлазак у пекару је лифт, јер ко би силазио са седмог спрата, или још горе, пео се до њега.

Међутим, јутрос ме је, још у ходнику, дочекало непријатно изненађење. На вратима лифта је стајало обавештење - „у квару". У том тренутку сетио сам се да сам ја председник кућног савета - још једна лоша вест. Шта ми би да се прихватим још и те обавезе, као да ми није доста што свакога дана идем и по хлеб и на посао! Шта ћу, морам да зовнем мајстора. Мада, сви ти мајстори су велики игноранти, кад ти је потребан, ниједан се не јавља. Наравно, као што сам и мислио, три пута га зовем и ништа! Послаћу му поруку, ваљда њу неће игнорисати. А ти, председниче, засуци рукаве, снађи се и реши проблем, то је твоја одговорност.

Глумац - Никола Којо

Аутор текста - Наташа Милојевић, студент мастер студија (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

 

Емисија Српски на српском емитује се током дана у следећим терминима - 04:55; 08:05; 11:55 и 22:30

Ово издање можете чути поново на таласима Првог програма Радио Београда 8. и 17. фебруара.

 

 

број коментара 0 Пошаљи коментар