Круг нежности Стевана Раичковића

Живот Стевана Раичковића вишеструко је обележен ратом. На уласку у живот, као дечак, искусио је ужасе Другог светског рата. Прва песничка књига ''Детињства'', објављена 1950, настала је у сенци доживљаја рата. Песнику је судбина наменила да и у позном добу поново чује ''буку и бес'' рата. Ратови 90-их, потом бомбардовање Србије 1999. представљали су искуство на које је он одгворио као песник. Сонет ''На септембарској плажи у Херцег Новом 1991. године'' песнички је одговор на прве сукобе у земљи која је тада почињала да се дезинтегрише. Књига ''Фасцикла'', објављена 2004, у себи сумира песников доживљај бомбардовања Србије. Имајући све то у виду, не чуди наслов једне његове песме: ''Људи се буде без оружја''.

Преиспитујући начине на које песник реагује на изазове ''буке и беса'' из своје околине, на егзистенцијалне претње изазване ратом или неком агресивном мирнодопском ситуацијом, пре свега оном коју ствара отуђени градски амбијент, у емисији смо покушали да ослушнемо звуке мира и тишине у његовим песмама. Песник је уточиште и склониште од ''буке и беса'' потражио пре свега у природи. То је потврдила већ збирка ''Песма тишине'', објављена 1952. Она је показала и то да Раичковић у песмама говори тихо, готово шапатом, речима нежним као у успаванци; а опет тежи јасном и прецизном говору, где би речи биле као у камену уклесане. Нимало случајно, једна од најуспелијих Раичковићевих књига зове се ''Камена успаванка'', и у њој се налази истоимени сонет, који многи сматрају његовом најбољом песмом.

Кроз интензивне лирске доживљаје стапања са природом, као и кроз изузетно поверење у песничку реч, Стеван Раичковић је у свом делу успео да надвлада ''буку и бес'' стварности. Тежио је да, кроз своје стихове, појавама и стварима приђе отворено, са прихватањем, и нежношћу. Ми смо настојали да ослушнемо Раичковићеве стихове, и откријемо шта се све налази у том његовом ''кругу нежности''. Иначе, да је саме песник држао до ове синтагме, ''круг нежности'', показује чињеница да је почетни циклус у чак три своје збирке назвао тим именом.

Аутор емисије: Војислав Карановић