недеља, 19. феб 2023, 10:05
Извор: Радио Београд 1
Аутор: Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић
Пиротске "гугутке на диреци"
О пиротском ћилиму причају познаваоци да није само оно што наше очи виде, већ да је и мистерија коју многи покушавају да открију, пун симбола о којима савремени човек мало зна. Ћилим представља четири стране света, и свака шара на њему има одређено, често и магијско значење. Кажу да ћилим заправо крије причу о пореклу и историји неког народа, а само су ретки знали да протумаче шта говоре орнаменти којима је украшаван.
Тајанствена, упредена значења ћилимских шара истражују се и тумаче од давних дана. Корњача. Или како кажу Пироћанци - жељка је међу најстаријим симболима који су ткани као фигуре на ћилиму и означава жељу за дуговечношћу. Украсни елементи данас су прецизно забележени - 122 шаре и 96 орнамената су укњижени у каталог пиротског ћилима, који је као производ народне баштине заштићен у Заводу за интелектуалну својину, а на основу Закона о географским ознакама порекла.
На листи нематеријалног културног наследја Србије, од педесетак елемената, три долазе из Пирота, међу њима и пиротско ћилимарство, као и производња пиротског качкаваља и пиротски говор/приповедање.
Лепоту пиротског говора чувају и имена ћилимских шара: гугутке на диреци, венци с бубице, големи ђулови, венци с руже и пиротски опанак, вршко колено са амајлијама... и многи други, а називи шара у пољу ћилима користе се као његово име.
Јединствена особина и главна одлика пиротског ћилима је да нема наличје већ је потпуно исти са обе стране, дакле има два лица. Због тога ћилимарке кажу да може да траје двеста година - сто са једне, и још сто са друге стране.
Слушаћете причу о пиротском ћилиму, једном од симбола града који је одавно, од занатског производа прерастао у народну уметност и препознатљив је по квалитету и лепоти. Традиција обичаја и ткања пиротског ћилима, по писаним изворима, стара је више стотина година, а био је и остао симбол породичне слоге и богатства у дому, као и заштитник куће.
Са Радмилом Влатковић, историчарком уметности, музејском саветницом и директорком Галерије "Чедомир Крстић", разговарале су Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић.
коментари