Како после грипа и ковида вратити се у добру форму

Грађевински отпад у Србији чини више од 75 одсто укупног смећа. На годишњем нивоу у нашој земљи направи се три до четири милиона тона те врсте отпада, а рециклира се свега 5 одсто. Наше депоније немају услова да приме толику количину грађевинског шкарта, па се као логично решење намеће потреба његове прераде. Ко ће и како користити рециклирани материјал и да ли је он еколошки прихватљивији од новог? Саговорник нам је Ана Момчиловић, стручњак за циркулрану економију и предавач на Београдској политехници.

Уз све проблеме који прате производњу малина у Србији, овај плод достигао је прошле године рекордну цену од 600 динара по килиограму. Произвођачи, међутим, страхују да би овогодишња цена могла бити упола мања. При том трошкови производње су све већи, а дуговања за преузету малину нису измирена. О перспективи малинарске производње разговараћемо са Божом Јоковићем, директором Задруге Агро-еко воће у Ариљу.

Број заражених коронавирусом већ дуже време се креће око хиљаду дневно. Доминантни сојеви су много заразнији, али са безазленијим последицама. У периоду смо када се бележи и већи број оболелих од сезонског грипа. Симптоми и клиничка слика су слични, а већина се после прележане болести осећа изузетно исцрпљено и потребно је доста времена да се организам врати у претходну форму. Како му помоћи? Начин исхране у тој фази је од пресудног значаја и управо о томе ће нам говорити др Јелена Кашанин из Института за јавно здравље "Милан Јовановић Батут".

Уредник и водитељ Оливера Стајић.