Сима Лозанић

Ове речи изговорио је Сима Лозанић, први ректор Београдског Универзитета, 2. октобра 1905. године на свечаности отварања Универзитета. Сима Лозанић је био хемичар, научник, професор, председник Српске краљевске академије, ректор Велике школе и први ректор Београдског универзитета, министар привреде и иностраних дела, дипломата, учесник у ратовима које је Србија за његовог живота водила.

У вечерашњој емисији ''Код два бела голуба'' испричаћемо причу о овом значајном човеку, неуморном прегаоцу и истинском родољубу. У томе ће нам помоћи књига Снежане Бојовић која носи назив по личности којој је посвећена: ''Сима Лозанић''.

Сима Лозанић (1847-1935) је завршио правне науке у Београду, да би после студирао хемију, прво у Цириху, па у Берлину. На универзитету у Цириху је и докторирао 1870. године. По повратку у Београд од 1872. радио је као професор на Валикој школи, а од 1924. на Филозофском факултету. Када је 1905. године основан Београдски универзитет, Лозанић је био међу првих осам редовних професора, који су бирали цео остали наставни кадар, а тада је и изабран за ректора. Лозанић је наставу из хемије држао на нивоу већине велики европских универзитета, а написао је и више уџбеника из разних области хемије, као и из хемијске технологије. Његови уџбеници били су на европском нивоу, а понекад и у извесним областима предњачили. Бавио се научним и стручним радом у скоро свим областима хемије. Објавио је преко 200 научних радова из примењене и експерименталне хемије.

Сумирајући сва његова постигнућа, Снежана Бojoвић је у својој књизи закључила: ''Лозанић је у пуном смислу одговорио захтевима времена у коме је живео и народа коме је припадао. Био је учитељ, научник, ратник и политичар.''

Аутор емисије: Војислав Карановић