Имајући у виду историјско раздобље представљено у серији, посебан изазов за директора фотографије Небојшу Башића је осветљење.

„Цело осветљење је базирано на ватри, дакле све је то ватра, бакља, свећа итд. То је нешто што је у фотографском смислу визуелизација овог пројекта у ентеријерима. Ја своје осветљење базирам на тим изворима, некад је то проблем, али некад је добро јер ми пружа могућност да направим неки 'штимунг' – неку атмосферу коју не бих могао да је то нека савремена тема“, објашњава Башић.

Како се камером ухвати дух времена о којем нема много расположивих докумената ни много објеката, изузев манастира и цркава, и како су оживљени ликови познати нам углавном са фресака и из српске средњовековне књижевности?

„Што се тиче фресака, није нам то била референца. Референце су нам биле можда неки филмови који су снимани у сличном окружењу, који потичу из исте епохе, што се тиче приче. Такође, неке слике, рецимо, ликовна дела, на пример Жорж де ла Тур, зато што је он сликао сцене где постоји свећа у кадру, врло је специфично осветљење на његовим сликама“, рекао је Башић.

Сниматељу помаже и то што су објекти прављени специјално за снимање, а чим се уђе у такав простор већ постоји једна врста стилизације.

Док се у ентеријеру осветљење лако контролише, у екстеријеру се често не може одржати континуитет светла и то може да представља проблем, Ипак, екипа је спремна да брзо реагује и да, ако падне киша, уђе у студио. Увек постоји резервни план, каже Небојша Башић.