Читај ми!

Макс, заслужени шампион, или како је титула отета Хамилтону

Дан пред почетак 73. сезоне све очи љубитеља Формуле 1 упрте су у нову генерацију аутомобила и (стара) обећања да нас чека боље тркање него што смо последњих година имали прилике да видимо. Али, пре него што се загледамо у будућност, у нову сезону не можемо да уђемо док се не обрачунамо са духовима прошлости.

Сложићете се да је – због начина на који је претходни шампионат завршен – неизбежно да причу о новој сезони ипак почнемо одатле.

Немам амбицију да овим текстом могу да помирим опречне ставове оних који сматрају да је Макс заслужено освојио титулу и (само код нас изгледа мање бројних) оних који ће до краја бранити тезу да је титула брутално украдена Хамилтону.

Понајпре, зато што су и једни и други – апсолутно у праву. Јер, када се погледа уназад, у 2021. Верстапен је имао две победе и пет првих стартних места више од Хамилтона и био водећи у двоструко више кругова од њега, па на основу сирове статистике нема дилеме ко је од њих двојице имао бољу годину.

Исто као што је јасно да је – да искористим благ израз – само врло креативно тумачење правила Мајкла Масија на последњој трци сезоне а не неспорно возачко мајсторство Макса Верстапена једини разлог што до титуле није стигао Луис Хамилтон.

Ако вам се чини да су претходне две реченице по порукама које шаљу непомирљиве потпуно сте у праву. Али сам уверен да се истина о последњим круговима Абу Дабија крије баш у њима. Јер Макс јесте заслужио ту титулу. Али је она у исто време отета Хамилтону.

Три месеца касније, након неколико десетина пута погледане репризе и читања скоро сваког слова које је о томе написано, ово је слика о судбоносним одлукама које су донете у 56. од 58 кругова тркања на стази Јас Марина.

У моменту изласка сигурносног возила, Мерцедес није имао другу могућност него да остави Луиса на стази. Јер одласком на замену гума Верстапен би сигурно преузео прву позицију (Ред Бул би ако Хамилтон оде на замену гума са Максом могао да уради супротно), а с обзиром на мали број кругова до краја легитимно је било запитати се да ли ће се трка завршити у режиму сигурносног возила.

С друге стране, Ред Бул који је био потпуно потучен на трци није имао шта да изгуби и послао је Макса на замену гума.

Што нас доводи до прве грешке Масија и његовог тима. На "уличној" стази, уз тако мали број кругова до краја и тако висок улог у вези са коначним пласманом, једина права одлука у том тренутку је била црвена застава. Када је та прилика пропуштена, сви остали потези које је Маси повукао били су изнуђени. Јер уз сигурносно возило на стази сређивање места Латифијевог удеса се обавља интермитентно, само у периоду када нема аутомобила и то захтева одређено време.

Баш као што и пуштање аутомобила који заостају круг или више да заобиђу лидере и врате се на зачеље колоне такође захтева одређено време. Време којег није било, те је како су кругови пролазили постајало је све јасније да ће се, уколико се поштују правила, толико ишчекивана трка завршити у антиклимаксу вожње иза сигурносног возила.

Наравно, као бизнис производу у власништву инвестиционог фонда, за Формулу 1 никако не би било добро да се најузбудљивија сезона у последњих педесет година заврши на такав начин и Маси је ту мисао морао да има у глави.

И јасно је да је због тога почео да паничи јер ће, када се подвуче црта, он бити кривац за такав исход. Зато што уместо сигурносног возила није показао црвену заставу. На сцену тада ступа – из стресом индуковане Масијеве перспективе – спасилац, у лику Џонатана Витлија, тим менаџера Ред Була.

У директној поруци Масију, коју смо и сви ми могли да чујемо, изговара:

"Очигледно, аутомобили који заостају читав круг, не мораш да их пустиш да претекну водеће и врате се на зачеље колоне."
Маси: "Разумем."
Витли: "Мораш да их пустиш (само да прођу)..."
Маси: "Разумем, дај ми само секунду."
Витли: "... и тако ћемо добити ауто трку [у оригиналу motor race]."

Који секунд касније, Маси доноси управо такву одлуку. Да заостали аутомобили могу да претекну лидера, али не сви већ само она петорица који се налазе између првопласираног Хамилтона и другопласираног Верстапена (?!), и да ће трка кренути већ у следећем (последњем) кругу, не чекајући да заостали возачи стигну до краја колоне.

Што је одлука коју никад раније нисмо видели иако – ово је јако важно – није нужно противна правилима. Која су у том моменту била амбивалентна иговорила да се у таквом случају "било који заостали аутомобил [any lapped car] може пропустити да претекне лидера".

Зарад контекста, пред почетак нове сезоне правило је промптно исправљено у „сви заостали аутомобили [all lapped cars]..."

Пре него што наставим – не, не желим да кажем да је постојала некаква завера у којој су учествовали Маси, Витли и Ред Бул. Маси је навикао да разговара са представницима тимова током трке, а није ни неискусан, на тој позицији је већ трећу сезону.

Али у стресној ситуацији, када му је изгледало да нема излаза, стари познаник му је указао на могућност да се извуче из шкрипца и Маси је такву прилику оберучке приграбио.

Доказ због чега то тврдим? Размена између Волфа и Масија у моменту када је Верстапен већ претекао Луиса и тако освојио и титулу:

Волф: "Мајкл, ово није у реду. Мајкл, не, не, Мајкл, то толико није било у реду."
А затим и:
Волф: "Мораш да прогласиш поредак из претходног круга. Ово није у реду."
Маси: "Тото?"
Волф: "Да?"
Маси: "То се зове ауто трка [motor race], ОК? Извини, тркали смо се."

И то је било то. Никакве теорије завере, никаква зла крв према Мерцедесу или Хамилтону. Притиснут неповољним ланцем догађаја, Маси је сам себе убедио у исправност свог поступка и Волфу послао дословно ону исту поруку, користећи исте речи коју му је у кризној ситуацији у којој се нашао Витли сублиминално усадио као излаз. Ауто-трка. Витли један, Маси нула. Макс један, Луис нула.

Не морате бити навијач Луиса Хамилтона да бисте разумели да је Масијева смена и постављање Витича и Фреитаса на позицију директора трке, те увођење ВАР-а (тачније ВРЦР-а /Virtual Race Control Room/) и експресна промена правила која регулишу излазак сигурносног возила начин на који, у ствари, Формула 1 признаје да је Маси погрешио.

Али исто тако не морате бити навијач Макса Верстапена да бисте схватили да је Холанђанин имао сјајну сезону и ни на који начин није крив због неправде која се догодила Луису, те да је титула заслужено у његовим рукама.

Тако да, истина је – и једни и други и даље су у праву, па хајде да не трошимо даље енергију на препуцавања већ да се окренемо будућности и откријемо да ли је заиста тако блистава као што неки покушавају да нас убеде. О томе више сутра, на истом овом месту.