Пре 60 година уведена немачка марка

У тајној акцији "Бирд дог" из САД је у немачку луку Бремерхафен у пролеће 1948. допремљено шест милијарди немачких марака у три окупационе зоне које су држали западни савезници замениле стару валуту, рајхсмарку.

Тек скоро годину дана касније, 23. маја 1948. проглашен је Устав Савезне Републике Немачке. Са увођењем немачке марке није нестала само рајхсмарка, већ и такозвана "цигарет-валута". Непосредно после слома нацизма и краја рата, у разрушеној Немачкој је маха узимала све више непосредна робна размена у којој су цигарете биле посебно тражене. Једна цигарета вредела је као десет рајхсмарака. Већ 21. јуна је сваки грађанин Немачке могао да замени 40 рајхсмарака за 40 немачких марака.

Плате, пензије и станарине прерачунате су у односу 1 на према 1, али се начелно нова марка добијала за 10 рајхсмарака. Са увођењем нове валуте укинуте су и до тада фиксиране цене за 90 одсто робе.

У годинама које су уследиле немачка марка је постала синоним за послератну обнову земље, такозвано немачко "привредно чудо", за успех и поновно стицање угледа у свету. Инфлација се у деценијама постојања немачке марке кретала у просеку око три одсто, само је једном током седамдесетих година достигла 4,9 процената.

Зато није ни чудо што и шест година после увођења заједничке валуте евра, три четвртине Немаца стално или повремено цене прерачунава у марку да би схватили праву вредност неке робе или услуге. После 60 година увођења тржишне привреде чак 73 одсто Немаца привредне прилике у земљи сматра неправеднима.

Поводом годишњице начињено истраживање Фондације Бертелсман показало је да упркос привредном буму прошле и ове године, само 13 одсто немачких грађана сматра да је расподела примања и богатства праведна.

Чак 38 одсто Немаца има изричито негативно мишљење о социјалној тржишној привреди, а 76 одсто људи сматра да пре свега порески систем мора да се измени. Поред тога већина грађана сматра да шансе за образовање и школовање морају да се поправе и за децу из слабије стојећих слојева становништва.