Барак Обама кандидат за председника САД

"Вечерас смо означили крај историјског пута, али почињемо нови, који ће донети нове и боље дане за Америку. Због вас ја сам данас у прилици да са овог места кажем да ћу бити кандидат за председника САД", рекао је Обама. 

Након што су демократе завшиле послење у низу предизбора, у Јужној Дакоти и Моинтани, Обама је осигурао подршку знатно више од 2.118 делегата, колико му је било потребно да на завршној конвенцији те странке, у августу, и званично буде инаугурисан у председнићког кандидата најпопуларније политичке странке у САД.

 Пораз је, нерадо, признала и некадашња прва дама САД Хилари Клинтон, која је, махом упорности, трку за демократског кандидата учинила неочекивано интересантном, мада је у последња два месеца било извесно да се америчка јавност одлучила да предстојеће изборе учини историјским - подржавајући првог афро-америчког председничког кандидата. 

Тиме је Обама, сувоњави сенатор из Илинојса, добио статус какав је у спорту те државе имао Џеки Робинсон, први црни професионали играч бејзбола, који је заигравши за "Доџерсе", тада тим иѕ њујоршког Бруклина, у парампарчад разбио 80 година дугу расну баријеру у америчком професионалном спорту.

Обамини политички противници гро критика на рачун председничког кандидата демократа изражавају у бојама, постављајући питање да лиу је довољно црн, због чињенице да му је деда био белац, довољно спретан да води "црвени" табор демократа, те није ли превише "зелен" да победи у трци за председника САД.

Иза своје политике уједињења републиканаца и декократа око кључних питања у САД окупио је читаву свиту великих звезда музике и филма попут Џоди Фостер, Тома Хенкса, Пола Њумена, Вила Смита, Бена Афлека, Мета Дејмона, Оливера Стоуна, фронтмена култне хип-хоп групе "Ран Ди-Ем-Си" Расела Симонса, али и звучна имена саветника, попут Збигњева Брежинског, Иву Даалера, Сјузан Рајс, Саманту Пауер, Роберта Гелбарта и Лоренса Корба.

Попут инаугурационих говора Абрахама Линколна и Франклина Делано Рузвелта, или Кенедијевог говора о религији из 1960. године који је означио почетак краја озбиљних веза цркве и државе у САД, Обама је почетком године уздрмао политички естаблишмент неочекивано храбрим наступом о расним поделама у САД, определивши се радије за уклањање баријера међу расама, него за "зихерашко" подилажење широким народним масама, чему обично прибегавају председнички кандидати.