Стан или радни простор са погледом данас више значе него раније. Моја другарица је због погледа на двориште са столетним платаном купила стан али, погађате, радост је кратко трајала. Багери и кранови брзо су освојили празан простор."Дрвоубице", тако је назвала оне који су сасвим променили њен живот. И данас често говори о том дрвету и качи његове слике на Инстаграм.

Снимајући емисију у Панчеву пре много година, попели смо се на највишу зграду и снимили невероватне кадрове града од свитања до заласка сунца. Једино тако се може загрлити град.

Памтим поглед из једног поткровља које су издавали моји рођаци. Место са кога су сва годишња доба посматрана као из ложе било је дом бројних подстанара. Једног од њих ће посебно памтити. Изнајмио је стан, али није желео да потпише уговор.

Деловао је културно, мада мало чудно, но они томе нису придавали значај. После неколико дана, комшије су их обавестиле да у стан непрестано долазе људи који се не задржавају дуго. Исте вечери рођаци су утврдили да је младић који је изнајмио поткровље дао оглас и онда га он изнајмљивао, узимајућу по две станарине, и то од осам особа.

Све је то урадио за два и по дана и нестао. Наравно, лична карта чију је копију оставио је била лажна. За његов "таленат" знала је полиција и касније се сазнало да је оштетио много власника.

Моји рођаци се никада нису ослободили те трауме и престали су да издају стан. Захваљујући фантомском станару, они сада уживају у погледу који не би мењали ни за један стамбени простор у граду. Киша и ветар које слушају испод свог крова за њих су много више од природних појава.

Период када смо, због пандемије коронавируса, сви били у карантину подсетиo нас је на вредност лепоте погледа, нарочито када смо довољно високо да видимо читав град.

Сетићемо се романа "Соба с погледом" енглеског књижевника Е. М. Форстера. Књига је објављена 1908, а осамдесетих година је екранизована. Филм под истим називом и данас је радо гледан. Или да замислимо какав је поглед са прозора које видимо на Ван Гоговој слици  "Тераса кафане у ноћи", настале у Арлу на југу Француске.

Ти погледи из станова, са прозора, тераса памте се и често оживљавају као сећања на догађаје који се појаве некако одједном, заједно са мирисима који их прате. Живот са погледом је живот у реалном времену. Макар то био и онај типично градски пејзаж са терасама и прозорима, којe посматрате док пијете јутарњу кафу.

Срећни сте ако усред града из свог стана можете уживати у призору дворишта са дрветом и цвећем.

Човек овог времена има истинску потребу за погледом на простор који га окружује. Често се у огласима за продају или издавање станова и пословних простора описује какав је поглед са тог места.

У европским, а нарочито великим америчким градовима, станови на вишим спратовима са великим прозорима и панорамским погледом имају далеко вишу цену.

Бојим се да је, из дана у дан, тих погледа све мање, а да ће их у будућности имати само они у високим зградама.

За људе који живе у граду није велика утеха тo што погледе са планинских врхова нико не може да украде и претвори их у стамбене и пословне квадрате.