Читај ми!

Зашто волим снег

Kо у ова два-три дана није објавио неку "снежну" фотографију или бар коментарисао то што је Србија поново под снегом, или има неког много важнијег посла или га друштвене мреже уопште не интересују! Сваки, иоле активан корисник мрежа наших насушних, укључио се у вечиту расправу - снег или сунце, зима или лето!

И као и у свакој другој дискусији, многи су залутали и ову, наизглед безазлену тему, претворили у бојно поље и полигон за вређање оних који не мисле исто. У мору лепих, романтичних, веселих, циничних и понекад бесних коментара прочитах један који ме је прво наљутио, а онда и забринуо и поразио.

Написа, дакле, једна љута противница зиме да се снегу радују само деца млађа од 12 година и психопате!!! Хм... прочитах два-три пута помисливши да ми се можда, као психопати, привиђа овај "закључак".

Пише, стварно пише баш то!!!

Пошто сам давно напунила 12 годима, а снегу се радујем, дефинитивно спадам у ову другу групу... Нема ту шта да се дода!

Радовање једној природној појави, снегу који на овој тачки наше планете пада у јануару (кад му је итекако време) заиста би се могло оценити као, у најмању руку, чудно понашање. Kао одраз поштовања поремећених вредности и чудних животних ставова.

Да, заиста сам потенцијално опасна по околину јер, никад се не зна шта ми може пасти на памет док се смешим пахуљама које ми се лепе по лицу. Kо зна шта ми се мота по глави док међу длановима правим грудву и уживам слушајући како ми снег шкрипи под ногама?!

Шалу на страну! Знам да се не треба много обазирати на "мудрости" са друштвених мрежа, али ово, по мом мишљењу, није тек обична увреда на рачун неистомишљеника. Много тога сам "прочитала" у овој чудној реченици.

Прво, безобзирност и потпуно непоштовање било каквих правила пристојне комуникације! То је међутим, постало толико нормално и редовно да они који још увек воде рачуна о тим "ситницама" заиста делују као чудаци... да не кажем психопате!

"Прочитала" сам и оно што би благо могло да се назове нетолеранција! То је онај, толико опасан, порив да вашу "истину" представите као једну, једину и недодирљиву! И, наравно, да све који се с њом не слажу назовете... психопатама!

Треће, и најболније сазнање, било је то што сам још једном добила потврду да постоје људи који су потпуно несвесни тренутка и невоље са којом смо као човечанство суочени!

Због свог комфора, због промрзлих прстију и мокрих ногу, "страшног" јутарњег чишћења снега са аутомобила и неколико дана "у минису", "зимомрсци" заборављају да је снег природна, појава, итекако потребна у нормалном животном циклусу ове наше лепе планете.

Заборављају да ће, баш захваљујући снегу, бити довољно воде, енергије, струје, свега оног без чега би им живот био врло компликован... да не кажем психотичан!

Не пада снег зато да би њима загорчао живот већ зато што је нормално да пада у ово доба године. Пада зато што је, јесенас засејаној пшеници, потребна заштита како не би смрзла.

Пада зато што је природи потребан предах, тај тренутак хибернације у којем скупља снагу за ново буђење, ново пролеће, нови циклус!

Пада зато што реке и поља вапе за водом, зато што планински потоци однекуд морају да црпе своју снагу.

Пада зато што пролеће мора да се зелени, зато што на лето мора да сија сунце и зато што јесен мора да блиста у богатству, у плодовима које ће нам донети баш овај, "проклети" снег!!!

Ако је све ово што сам написала доказ да сам психопата, нека буде тако!!!

Само нека пада!!! Радујем се свакој новој пахуљи, лудо и заљубљено! И молим природу да нам опрости себичлук и све оно што јој, овако несвесни и самодовољни, радимо!

број коментара 1 Пошаљи коментар
(среда, 12. јан 2022, 15:32) - anonymous [нерегистровани]

@Зашто не волим снег

Има у оној реченици помало истине, деца се радују снегу јер могу да се санкају, клизају и ваљају а онда иду да их неко пресвуче, опере, осуши па после опет. Радују се и они који воле скијање јер је мало необично да то раде без снега. И радују се пољопривредници јер снег штити оно од чега живе. Тако је говорила моја мајка, нека снег пада на планинана и на њивама а у граду је сувишан. Снег у граду је добар да се деца мало играју и она могу да се радују, остали могу само да га прихвате као нужну појаву.
Коме може да буде лепо после пар дана снега, када се већ топи и када прави блато или се запрља да је тужно и гледати га? Ко воли да му се ноге или одећа наквасе а мора негде да иде? Ко воли да вози тешко очишћен ауто негде где се не чисти и не може да се чисти па буде опасно клизаво? Ко воли да падне и тешко се повреди а то је баш лако са снегом и ледом? Ко воли да је снег ако живи негде на стрмини, у тесној и кривудавој улици где не може да вози свој ауто а ни такси неће да дође дотле? Ко може да воли снег и у селу ако га завеје па данима не може нигде да оде, ако буде срећан да струје има?
Наравно, снег је леп на новогодишњим честиткама, кућица у цвећу, јелка у дворишту, деда мраз на крову ... али какве то везе има са градовима? У граду је лепо онима који га гледају са прозора и којима ни посао не захтева да га уживо виде.

Снег је ок, лепо је гледати како је све бело кратко време али после ... кад би могао да нестане у тренутку. Једино је лепо негде у природи али у градовима за мене и није. А и кошта. ;)