РТС у Кијеву и Москви - годину дана бомби, самоће и санкција

Андриј 24. фебруар памти по годишњици брака. После истог датума прошле године, више ништа није било исто. Када су чули прве сирене и експлозије, са женом и ћерком је прво кренуо код рођака. Прва следећа станица била је метро станица.

"Била је добра атмосфера, пуна солидарности, али је било и напето", прича Андриј Саримсаков.

У једној од централних кијевских метро станица, саграђеној шездесетих, више од сто метара испод земље и са безбедносним вратима која би их зашитила и од нуклеарног удара, били су безбедни. Али плашили су се и самог страха, метежа, панике. Зато су у метро станици провели само једну ноћ.

"Имамо правило у Украјини - правило дуплих зидова. Отишли смо кући, али смо водили рачуна да будемо у собама које окружују зидови других соба, како би ракета теже дошла до нас. Онда смо одлучили да напустимо Кијев, прво до Хмељницког, а онда је пријатељ понудио да нам обезбеди стан у Пољској, па сам породицу отпратио до границе", рекао је Андриј.

Супругу и ћерку последњи пут је видео пре више од пола године. У Кошице не може, јер мушкарци од 18. до 60. године не могу преко границе. На питање како превазилази раздвојеност са супругом и ћерком одговара: "Боље је да о томе не причамо, заплакаћу."

Очи пуне страха затекла је Олена Обламска, начелница метро станице, када је дошла на посао 24. фебруара прошле године. Брзо је са колегама организовала храну, воду, тоалете. Али грађани Кијева имали су друге приоритете.

"Највише од свега људима су биле потребне информације. Тако да њихове основне потребе нису биле храна и вода, него где да напуне телефоне, а није било довољно утичница. Смењивали су се на пуњачима, покушавали су да позову рођаке и пријатеље. Првих дана сви су само скроловали", прича Олена.

Два месеца од почетка рата Олена и њене колеге нису одлазили својим кућама. Делили су судбину суграђана. Једна слика посебно јој се урезала у памћење.

"Једно дете је било уплашено, паника због сирена. Били су у станици дуго, много се плашила да изађе на улицу", испричала је начелница метро станице.

Олена се можда и не сећа Андрија и његове породице, али се Андриј сећа Олене. Он је фотограф - у његовим албумима, поред породичних слика, су и трагови рата у околини Кијева, настали пре и током повлачења руске војске.

Како је Русија успела да умањи утицај санкција на економију

Како би ослабиле Руску Федерацију и извршиле притисак на тамошње власти, Европска унија и САД увеле су бројне пакете санкција. 

Санкције нису обориле трговински промет али јесу утицале на ранг листу руских трговинских партнера, барем од трећег места. Кина остаје највећи и најважнији трговински партнер, прати је Турска, следи Холандија као нафтни хаб и Белорусија. Нове околности, међутим, отварају и нова тржишта.

"Повећан је удео Турске у нашој спољној трговини, развијамо сарадњу са Евроазијским економским савезом, са Асоцијацијом земаља југоисточне Азије, затим са земљама Африке и Латинске Америке. На Блиском истоку имамо озбиљне послове са Ираном и са арапским земљама", истиче Сергеј Катирин, председник Трговинске и индустријске коморе Руске Федерације.

Проблеми, међутим, и даље постоје у ланцу снабдевања као и када дође до трансфера новца.

Катирин подсећа да су у почетку имали проблем јер су били искључени из међународног финансијског система СВИФТ, посебно зато што су замрзнута државна финансијска средства, али и новац компанија.

"С друге стране, уведена су ограничења за пловидбу наших бродова, за камионски и контејнерски превоз, али бизнис је бизнис, као вода, увек ће наћи пут и трговина се наставља, чак и са онима који су нам увели санкције", истакао је Катирин.

У размени са Србијом Руска Федерација бележи раст, иако неки српски производи више не могу до тог тржишта.

"Пре свега имамо гумарску индустрију, амбалажног картона и папира, хидрауличне пумпе, машине за обраду материјала итд. Ако погледамо резултате 2022, у односу на претходну годину, ми смо око 100 милиона долара мање извезли. Други показатељи су помогли да остваримо највећи, рекордни резултат", каже Дејан Делић, диркетор Представништва ПКС-а у Руској Федерацији.

Вредност српско-руске трговинске размене у прошлој години износила је 4,3 милијарде долара. И даље, на првом месту српских производа на том тржишту је свеже воће, пре свега јабуке, затим хулахопке. Међу извозним артиклима су и кућна хемија, бела техника, млечни производи.