Prvi sumrak, prazan džak i gomila dece. Badnje veče je. Porodice su na okupu i čekaju male korinđaše. Oni su, objašnjava etnolog Vesna Marjanović, zamenili koledare – momke koji su o praznicima išli ulicama i pevali pesme donoseći, kako se verovalo, blagodat.

"U korinđanju učestvuju deca, uglavnom školska i uče tekstove od starijih ukućana. Pred svakim vratima u naselju pevaju, osim pred kućama koje su u žalosti", objašnjava Marjanovićeva za RTS.

Družina se okuplja, toplo obučena i kreće od kuće do kuće. Poneko i maskiran. Ako domaćin otvori, prvo se pita "Je li slobodno korinđati?". Ako ukućani odobre, kreće pevanje pesmica. Jedna od njih je:

Ja sam mali Iva,
letim preko njiva.
Njiva se zeleni,
gazda se veseli.

Ili:

Ja sam mali Pera,
ujela me kera.
Za nogu, za ruku,
daj mi gazda jabuku.

Obično je dovoljna bila jedna pesma, ali su neki domaćini tražili i više. Kad su zadovoljni izvođenjem, deci daruju vođe, slatkiše, orahe, a oni malo imućniji daju i po koji dinar.

Marjanovićeva dodaje da postoji i praksa da korinđaši, ako ne dobiju ništa – što je retko, pevaju i dodatne stihove: "Koliko slame u kotaricu, toliko đavola u gazdaricu!". Pa hajd', gazdarice, ne daj darove ako smeš!

"Noviji je podatak da učestvuju i deca iz najnovijih kolonizacija u Vojvodini - tj. deca raseljenog stanovništva sa bivših prostora SFRJ (sever Banata)", dodaje Marjanovićeva.

Povratak kućama obično je mučan jer se deca smrznu i umore od pevanja. Ali, čim se zaviri u džak pun darova, umor nestaje.

Stariji Vojvođani sećaju se ovog obreda sa osmehom na licu jer je druženje nezaboravno. Mi malo mlađi poželimo da se vratimo u neke "sitne" godine i zapevamo:

Ja sam mali korinđaš,
šta ćeš strina da mi daš?
Ili vina il' rakije,
stig'o Božić pred kapije!

Na običaje maskiranja i izvođenja ovakvih igrokaza u Vojvodini jak uticaj ostavilo je nemačko stanovništvo. Tokom decenija, svoj uticaj na običaje ostavili su brojni narodi i kulture - Srbi, Mađari, Rumuni, Slovaci.

Južnije od Save i Dunava za korinđanje zna retko ko, a i u Vojvodini je sve manje dece koja dolaze za Badnje veče. Pogotovo što se veći deo stanovništva odselio u velike gradove, pa među ljudima ima sve manje bliskosti, a i tradicija se zaboravlja.

Pripremite voće i bombone, ostavite uključeno svetlo da korinđaši znaju da su dobrodošli. Kuća u koju dođu, radosnija je i puna pesme.