Гост Жељко Самарџић

Али, тог дана је пало највише кише у последњих 50 година и у Котору је владало ванредно стање, на улазу у Стари град постављени су метални понтони, а аутомобили су се једва пробијали улицама јер је вода досезала до прозора. У таквом окружењу, које ће гледаоци имати прилику да виде, део разговора вођен је у кући у присуству Жељкове супруге Маје која иначе нерадо пристаје на интервјуе. И док је олуја по њиховом врту ломила стабла лимуна, Самарџићи су испричали узбудљиву причу о њиховом заједничком животу од тренутка упознавања, преко живота у Мостару и будућности какву нико није очекивао, о Жељковом рањавању и томе како је у болницу ушао као црнокос, а изашао потпуно сед, о избегличкој судбини са троје деце и томе како им је у Београду било лепо упркос изнајмљеним становима, тако да нису пожелели да наставе даље у Аустралију или Канаду како су првобитно планирали.

Каријеру и популарност, која је дошла када је већ био у зрелим годинама, Жељко је дочекао уз велику захвалност и никада му није тешко да после конецерта остане колико треба да се фотографише и даје аутограме, а после овог дана са његовом супругом и њим у Котору јасно је зашто увек истиче да без породице његов живот не би био то што јесте.

Аутор Тања Петернек Алексић