Читај ми!

Од гараже и лемилице до Боинга и Насе

Када је пре две и по деценије почео да производи прве микроконтролере, Небојша Матић ни сањао није да ће једног дана његове производе куповати Боинг, Наса, Ферари, Тојота и Тошиба.

Небојша је микроконтролере почео да склапа још као студент, уз помоћ штапа и канапа, тачније уз помоћ лемилице и приручних средстава. Многа знања из те нове области електронике била су му недоступна јер је тим послом почео да се бави у време када није било Интернета.

Тако је било у почетку, а данас „Микроелектроника" има аутоматизовану производњу и људе који производе софтверске и хардверске развојне алате за цео свет. Они представљају мозак сваког савременог уређаја, камера, аутомобила, сателита...

„Микроелектоника" је једна од ретких фирми у Србији у коју студенти из света долазе на праксу и једна од ретких компанија у нашој земљи у којој радна недеља траје четири дана.

Развојни пут инжењера Небојше Матића пратила су многа одрицања и жртве. Седам година је радио по 20 сати дневно, одрекао се и летовања и зимовања, а први аутомобил купио је у 38. години. Без ичије помоћи створио је фирму која данас запошљава 90 људи, има око 3.000 квадрата пословног простора, неколико светских изума и стандарда у тој области и више од 2.000 производа које извози у 130 земаља.

Уредник: Бранко Станковић
Сниматељ: Дарко Бурсаћ
Монтажа: Марија Баронијан Шашић