Читај ми!

Заштитни знаци Срба исписани на ношњи

Материјално сведочанство богате српске културе, традиције и митологије, може се читати са мноштва предмета које су нам наши преци оставили у наслеђе, почев од народних ношњи, затим ћилима до преслица.

На свим тим предметима исписани су бројни симболи који нас воде у далеку прошлост и откривају знања и веровања старих цивилизација и култура пониклих на тлу данашње Србије. Међу тим симболима су круг, односно коло које симболизује сунце као извор живота и врховно божанство, затим коловрат који је такође соларни симбол, па Перунов знак који је често користио Никола Тесла, затим знаци С и Ариес, као и вир, тај божански спирални приказ воде који показује принцип окретања воде на северној земљиној хемисфери, којој припада и Србија. Мотив вира провлачи се још од културе Лепенског вира и исписан је на многим предметима у Србији.

Срби су у прошлости веровали у моћ симбола и њихову заштиту сматрајући да их они својом енергијом штите од злих сила, да чувају њихов дом и породицу, да им дају духовну снагу и зато су их често урезивали и уплитали у одевне али и предмете за свакодневну употребу.

Срби су, такође, веровали да имају и заштиту својих предака, па се зато мотив стилизоване беле пчеле или белог орла може видети на њиховој ношњи.

Срби су једини народ на свету који има називе за 16 својих предака уназад, односно колена или пасова, почев од белог орла и сајкатава, преко курајбера и омжикура до сурдепача и куребала. Код већине других народа та предачка нит у називима се завршава са четвритим коленом, са чукундедом, а сви остали у низу су далеки преци јер немају називе за њих.

Своја тајна знања и заштитне симболе Срби су вековима преносили с колена на колено, с генерације на генерацију.

„Шаре на пиротском ћилиму, којих има 95, нису само вешт дизајн и геометријски дезен, већ оне представљају астрономски календар који потиче још из наше праисторије", тврди архитекта Жељко Утвар, који има најбогатију приватну етно-збирку на Балкану, која броји више од 5.000 предмета. На већини су исписани симболи који нас воде у далеку прошлост.

„Ти знаци исписани на ношњи или пиротском ћилиму су свесно или несвесно потискивани из сећања српског народа. Замислите да мотиви и симболи са пиротских ћилима рађених у 18. веку данас носе назив кувер (кофер) или бомба, која је измишљена тек у 20. веку. То, заиста, нема смисла", каже Жељко Утвар који се већ двадесет година бави истраживањем етнографског наслеђа Срба на Балкану.

Кроз његову музејску збирку може се путовати кроз време и успут откривати богатство и различитост ношњи једног истог народа, од Лике и Далмације, преко Херцеговине и Црне Горе, до Косова, Шумадије и Војводине.

Уредник: Бранко Станковић
Сниматељ: Дарко Бурсаћ
Монтажа: Марија Баронијан Шашић