Велики падови

И пре, али и након што је препознат као наш наводно велики пријатељ и тобожњи бранитељ и јавни заступник наше ствари, Петер Хандке је у Србији ретко игран у позоришту, али и мало и читан. Нобелова награда није много променила у рецепцији Хандкеа код нас. Дакле, не можемо говорити о некој инфлацији његових комада на позоришним сценама. Ипак, средином марта ове године најпре је Милош Лолић режирао врло успешну представу Каспар у Југословенском драмском позоришту. Током октобра изашле су још две премијере, али по Хандкеовим романима Голманов страх од пенала (Српско народно позориште) и Велики пад (КПГТ). О томе која су и каква искушења играња Хандкеа у позоришту данас, али и иначе, с обзиром на његово посебно, специфично писмо, драмски и прозни дискурс уопште, говоре књижевни преводилац Дринка Гојковић и драматург Периша Перишић.

Да ли су представе које отварају или провоцирају питања злоупотребе власти и њене спреге с криминалом или представе које третирају и преиспитују друштвени и правно-судски однос према жртвама сексуалног насиља по правилу предодређене на успех у позоришту, а с обзиром на актуелни контекст, друштво, време и свет у којем живимо? Ову тему анализирамо на примерима представа Власт (Народно позориште у Београду) и Пристанак (Атеље 212).

На крају, али не и на последњем месту, следи отворено писмо Управном одбору Београдског драмског позоришта и Секретару за културу града Београда у којем аутор серијала Читање позоришта указује на злоупотребе службеног положаја директора Београдског драмског позоришта.

Аутор и уредник серијала: Слободан Савић