petak, 07. feb 2014, 22:00
Vidik: Ko su elite?
Platonov idealistički koncept o takvom državnom uređenju u kome će najmudriji biti na vrhu piramide, nesumnjivo je već tada doveo u vezu elitu i moć upravljanja.
Problem elita tokom duge istorije razvitka civilizacije neprestano je razmatran u okvirima društvenih sistema, koji su, više ili manje, odražavali tenziju između onih koji vladaju i onih kojima se vlada, što je kasnije u svetlu klasne teorije Marks jasno formulisao kroz rečenicu, "Istorija svakog dosadašnjeg društva jeste istorija klasnih borbi".
Ali pitanje i problem elita, osim što u epicentar uvodi pojam moći, pokreće i pitanje strukture društva koje regrutuje elitu, formuliše kriterijume za njeno nastajanje i stvara mehanizme koji joj omogućuju legitimitet. Bilo da se radi o klasičnim teorijama elita ili klasnim teorijama, jasno je da pojam elite kompleksan, a model koji je davno postavio Platon, u kontekstu vremena u kojem živimo, gotovo utopijski.
O problemu elita danas i o tome mogu li oni koje odlikuje "izvrsnost" da budu i "istaknuti" u emisiji "Vidik" govore istoričar Milan Ristović, pisac Srđan V. Tešin i filozof Ivan Radenković.
Urednice emisije su Jasmina Vrbavac i Marija Nenezić.
Stvaranje vs. sprovođenje ideja
U emisijama spomenute teze "Mase uzimaju maha" i njoj slična, a možda čak iz nje i izvedena, "Mase pokreću istoriju a ne manjine" su čini se ono o čemu se raspravljalo u ovoj i prethodnoj emisiji i stekao sam utisak da je individualizam jedini izvor ideja stim i ideologija jer je sigurno moguće da je pojedinac stvaraoc i ideje i ideologije čak i da je zaslužan za njeno sprovođenje dok mase, kao što su i elite, sigurno ne mogu biti stvaraoci ideja nego pretežno sprovoditi ideologije i tek možda ponekad konstruisati ideologije tumačenjem ideja pojedinaca?
Vidik
Autor:
RTS
Svakog drugog petka, Naučno-obrazovna redakcija i Redakcija za kulturu, naizmenično, pripremaju novu, debatnu emisiju pod nazivom "Vidik". [ detaljnije ]
komentari