Читај ми!

„Шта ће бити с кућом?“, пола века од премијере Маратонаца у Атељеу

Маратонци су трчали почасни круг на филму, у опери, мјузиклу, а највише у позоришту. У Атељеу 212 прославили су пола века од премијере.

Било је неколико адаптација, али представа по тексту Душана Ковачевића први пут је одиграна на великој сцени Атељеа 212 26. фебруара 1973. године.

„То је представа због које смо бежали из школе са задњих часова, мада данас тешко да има неког да бежи са часова да би ишао у позориште“, каже глумац Светозар Цветковић.

Представа је играна све до 1985. и карта више се тражила готово увек. Публика је често и пре самих глумаца изговарала сада већ легендарне реплике.

„Сећам се да је атомсфера у представи и глумци који су је носили била фантастична и то се осећало на сцени. Заиграност и тај ритам је био изузетан“, истиче глумац Светислав Гонцић.

Душан Ковачевић је са 24 године написао овај комад.

„Оно што мене око тог текста фасцинира је позиција тих наших великих писаца, који су умели да у својим школским данима направе нешто и напишу нешто о чему немају никаква искуства, а да то буде тако непогрешиво тачно, болно и духовито“, наводи Цветковић.

„Тај комад је практично прича и рефлексија једног паланачког духа“, додаје Гонцић.

Миливоје Томић, Љубиша Бачић, Зоран Ратковић, Бора Тодоровић, Гага Николић, Петар Краљ... Дуга је листа глумаца због којих генерације препричавају догодовштине ванвременских Маратонаца, а морају јој се додати и имена оних који су Топаловиће оживели на филму јер и они који нису гледали представу, филм сигурно нису пропустили. Светислав и Светозар кажу да би се и данас одазвали позиву да играју Топаловиће.

Какви би Топаловићи били данас, остаје да сами замислимо, или сачекамо да нас Душко Ковачевић још једном обрадује.