Читај ми!

Како је Тик-ток, једна наизглед безазлена апликација, доспела у жижу шпијунске афере

Сједињене Америчке Државе, Канада и Европска комисија забраниле су употребу кинеске апликације Тик-ток на службеним телефонима, због забринутости за безбедност података. Да ли овакве и сличне апликације могу да буду злоупотребљене ради шпијунаже и прикупљања података, за РТС објашњава проф. др Горан Куњадић, стручњак за сајбер безбедност.

Амерички председник Џозеф Бајден је дао рок владиним агенцијама од 30 дана да обришу кинеску апликацију Тик-ток са свих федералних уређаја и система.

Европска комисија је донела одлуку да до 15. марта сви њени службеници морају да избришу ову апликацију. Забрана коришћења апликације у власништву кинеске компаније „Бајт денс“ (ByteDance) на службеним телефонима запослених у државним институцијама на територији Канаде већ је ступила на снагу.

Апликација Тик-ток је настала у Кини пре неких шест година и до сада има преко две милијарде корисника, напомиње проф. др Горан Куњадић.

„Користе га углавном млађи од 20 година тако да њихови подаци јесу занимљиви, али не толико да би их неко прикупљао. Наравно, прикупљање података је генерални став друштвених мрежа. Оно што је занимљиво је да ви путем друштвених мрежа, па и Тик-тока, можете утицати на људе и њихово мишљење. Самим тим, када су корисници млађи, то је онда много лакше“, напомиње професор.

Информациона сувереност

Информациона сувереност је исто што и територијална и безбедносна сувереност. Информационо ратовање је један од модалитета како се ратује, напомиње саговорник Лазара Јановића.

„Сувереност значи да на територији своје државе имамо суверено право да информишемо своје грађане у складу са интересима државе. Међутим, ту се мало бришу границе јер друштвене мреже нису ограничене на територију једне државе. Тик-ток је инсталиран широм света на различитим уређајима, али занимљиво је да се он не користи у Кини. Протеран је из Кине. У Кини постоји посебна апликација која мења Тик-ток тако да ради под измењеним условима и повећаним надзором“, напомиње Куњадић.

Какав је приступ самим подацима корисника апликације Тик-ток тешко је рећи, али оно што је битно су алгоритми који управљају мрежом јер они дефакто могу да пласирају одређене информације, односно да их подижу на виши ниво, а друге врсте информација да спуштају на нижи ниво, то јест мању видљивост, објашњава професор.

Можда се може догодити да се ова забрана прошири на све кориснике апликације у поменутим државама, мада није сигурно да ли је то у складу са законом.

„Сетимо се само примера из 2010. и 'Кембриџ аналитикса', фирме из Велике Британије која је радила испитивање на Фејсбуку, просто да илуструјемо колико је битан тај приступ друштвеним мрежама. Урадили су истраживање у коме су доказали да после 50 кликова могу да знају више о вама него ваше комшије, након сто, више него породица и након 500 више него што ви сами знате. Значи профилишу вас потпуно, тако и Тик-ток, само што за њега још није објављено да је то рађено. Да ли је рађено, можемо само да претпостављамо", закључује проф. др Горан Куњадић.