Читај ми!

Да ли ће водоник преокренути историју света

Председница Европске комисије Урсула Фон дер Лајен, рекла је да ће водоник променити историју на путу ка климатској неутралности. О потенцијалу овог енергента и шансама Србије да ухвати корак са светом говори др Милош Бањац, професор Машинског факултета у Београду.

Када се говори о енергентима будућности, водоник готово све чини посебним, наглашава професор Бањац. Пре свега то што сагоревањем водоника не настаје угљен-диоксид, већ настаје водена пара, што је на путу декарбонизације света кључни параметар.

„Коришћење водоника је тек у зачетку и не треба бити превише оптимистичан и очекивати да ће за неку годину водоник да уђе у употребу и да замени сва фосилна горива. Предности водоника су и то што је изузетно енергетски јако гориво. Супергориво енергетски јаче три пута него било које друго које до сада користимо. Важна његова особина је и та да га можемо произвести, за разлику од свих фосилних горива, трансформишући електричну енергију у водоник“, додаје професор.

У свету тренутно постоји око 30.000 аутомобила који користе водоник, тридесетак возова, а интензивно се ради на авио-саобраћају и поморском јер водоник за разлику од електричне енергије ускладиштене у батерије, омогућава већу мобилност.

Међутим, постоје бројни изазови, наглашава професор Бањац. Баш зато што је у питању супергориво, водоник има и много мана.

„Његова висока температура сагоревања, врло је експлозиван, проблем су његово складиштење и транспорт, с обзиром на то да се он налази у гасовитом стању у нормалним условима, може се преносити и гасоводом, међутим, молекул водоника је најмањи молекул који постоји и као такав продире кроз сваку структуру, било где да га заробите“, објашњава гост Јутарњег програма.

Где се налази Србија у причи о коришћењу водоника

У априлу је Машински факултет, по позиву Привредне коморе Србије, припремио Нацрт водоничне стратегије Републике Србије, која би требала да буде део будуће Стратегије развоја енергетике наше земље.

„Машински факултет се пријавио на конкурс који је расписала Привредна комора у конзорцијуму са Технолошким факултетом, Институтом у Винчи, Хемијским факултетом, Институтом ‘Михајло Пупин’… Дакле, сви ми заједно смо радили ту стратегију, дошли до неких закључака и предложили на који би начин тај водоник могао заиста да уђе у примену у Србији“, напомиње професор.

Предложено је, између осталог, и да се избегне ситуација која се догодила са нуклеарном енергијом, да не знамо како да је користимо, већ да се и у школски систем, посебно високо школство, уведе водоник, да се научне институције посвете проучавању његове примене.

Водоник се данас највише користи у Кини, Јапану, Европи, Сједињеним Државама, као и у Бразилу. Односно, где год постоје вишкови енергије добијене из обновљивих извора, они могу да се депонују у водоник, истиче проф. др Милош Бањац.