Најстарији хришћански реликвијар откривен у Виминацијуму

„Екипа која га је открила била је потпуно запањена када је пре десетак година у Виминацијуму открила реликвијар у спаљеном гробу и нема дилеме ком хронолошком периоду припада – средини трећег века", каже Кораћ.

На реликвијару, који је оловна урна димензија 50 са 50 центиметара и тежине око 70 килограма, са све четири стране налази се крст, а поред њега налазила се метална игла са представом голуба.

Према његовим речима, ради се о класичној хришћанској иконографској сцени.

„Када смо погледали где и да ли је негде тако нешто нађено, утврдили смо да тако нешто није до сада нигде откривено. До сада најстарији реликвијар налази се у Монци и из шестог века је“, наводи Кораћ.

Иако веома важно откриће, медији нису томе поклонили много пажње. Сада је реликвијар, међутим, поново добио на значају.

Ближи се светски хришћански конгрес археологије, који Народни музеј и Филозофски факултет организују у сарадњи са Понтификалним институтом, биће организован у Виминацијуму, а реликвијар ће бити изложен као један од централних артефаката.

Шта је реликвијар

Од реликвија које су се у њему чувале биле су спаљене кости покојника, што је парадокс јер се ради о хришћанској урни.

„Она је неотворена. Пошто је стављена у спаљени гроб који је био топао дошло је до деформације поклопца и страна. У овом случају реликвије су припадале некоме ко је веровао у хришћанство и то средином трећег века. У то време Константин још није издао свој едикт, а хришћани немају пуну афирмацију, а ми у Виминацијуму проналазимо тако нешто“, објашњава Кораћ.

Ново светло су бацили и нови проналасци – прстен са Христовим монограмом, стаклена посуда... Тако се полако отварала једна прича о раним хришћанима у Виминацијуму где су живели заједно са паганима.

Кораћ истиче и да би медији требало више да извештавају о оваквим проналасцима, јер је историја ових простора веома богата.