Najstariji hrišćanski relikvijar otkriven u Viminacijumu

„Ekipa koja ga je otkrila bila je potpuno zapanjena kada je pre desetak godina u Viminacijumu otkrila relikvijar u spaljenom grobu i nema dileme kom hronološkom periodu pripada – sredini trećeg veka", kaže Korać.

Na relikvijaru, koji je olovna urna dimenzija 50 sa 50 centimetara i težine oko 70 kilograma, sa sve četiri strane nalazi se krst, a pored njega nalazila se metalna igla sa predstavom goluba.

Prema njegovim rečima, radi se o klasičnoj hrišćanskoj ikonografskoj sceni.

„Kada smo pogledali gde i da li je negde tako nešto nađeno, utvrdili smo da tako nešto nije do sada nigde otkriveno. Do sada najstariji relikvijar nalazi se u Monci i iz šestog veka je“, navodi Korać.

Iako veoma važno otkriće, mediji nisu tome poklonili mnogo pažnje. Sada je relikvijar, međutim, ponovo dobio na značaju.

Bliži se svetski hrišćanski kongres arheologije, koji Narodni muzej i Filozofski fakultet organizuju u saradnji sa Pontifikalnim institutom, biće organizovan u Viminacijumu, a relikvijar će biti izložen kao jedan od centralnih artefakata.

Šta je relikvijar

Od relikvija koje su se u njemu čuvale bile su spaljene kosti pokojnika, što je paradoks jer se radi o hrišćanskoj urni.

„Ona je neotvorena. Pošto je stavljena u spaljeni grob koji je bio topao došlo je do deformacije poklopca i strana. U ovom slučaju relikvije su pripadale nekome ko je verovao u hrišćanstvo i to sredinom trećeg veka. U to vreme Konstantin još nije izdao svoj edikt, a hrišćani nemaju punu afirmaciju, a mi u Viminacijumu pronalazimo tako nešto“, objašnjava Korać.

Novo svetlo su bacili i novi pronalasci – prsten sa Hristovim monogramom, staklena posuda... Tako se polako otvarala jedna priča o ranim hrišćanima u Viminacijumu gde su živeli zajedno sa paganima.

Korać ističe i da bi mediji trebalo više da izveštavaju o ovakvim pronalascima, jer je istorija ovih prostora veoma bogata.