Bio-gas – manje otpada, više energije

Na pitanje – da li je bio-gas jedno od rešenja, prof. dr Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta u Beogradu kaže – definitivno!

Posle shvatanja da se nešto mora uraditi po pitanju klimatskih promena, nametnulo se pitanje – šta će onda zameniti fosilna goriva koja su se do sada pokazala kao najveći problem.

Istraživači su se ponajviše usmerili ka obnovljivim izvorima.

Proračuni Ministarstva energetike, u okviru strategija koje se sada rade, govore da će se do 2050. godine, kako zemlja teži karbonskoj neutralnosti, iskoristiti više od 10-15 odsto i u vetru i u solaru, i više od 26 odsto u hidropotencijalu. I danas se 30 odsto dobija iz obnovljivih izvora, najvećim delom iz hidropotencijala, objašnjava prof. dr Aleksandar Jovović.

Kako bi se smanjila zavisnost od fosilnih goriva, između ostalog, teži se i ka proizvodnji bio-gasa koji se dobija razgradnjom ili fermentacijom organskih materija. Sastoji se uglavnom od metana i ugljen-dioksida, pa se postavlja pitanje – koliko je prihvatljiv kao gorivo iz aspekta emisije gasova sa staklenom baštom.

„Bio-gas je nešto što se koristi vekovima, pogotovu na Dalekom istoku, u Kini itd. Stotinama godina ljudi su iskorišćavali organske materije da dobiju gas koji su kasnije koristili za sagorevanje, za grejanje, za osvetljenje. Bio-gas je prihvatljiv ako ga koristite, tj. ako ga podvrgnete sagorevanju. Metan je jedan od najproblematičnijih gasova sa efektom staklene bašte i kao takav ne bi trebalo da ide u atmosferu, ističe profesor Jovović. Dodaje: „Zato je cilj da se na deponijama taj metan sagori i da se dobije ipak povoljnija varijanta, a to je ugljen-dioksid. Iz tog razloga je prelazak u korišćenje bio-gasa za proizvodnju električne ili toplotne energije jako bitan".

Kada su u pitanju klimatske promene i prelazak na zelene energije, svako od nas može da postane deo rešenja, jer odluke koje donosimo mogu bitno da utiču na životnu sredinu.

Profesor Jovović kaže da su klimatske promene relativno spore. One se dešavaju svaki dan, ali ljudi ipak svakodnevno ne osete taj problem. „Mnogo više osete ako nema grejanja ili nema osvetljenja, tako da će rado prihvatiti, i ovde i u bilo kom delu sveta, da još neki dan budu na fosilnim gorivima dok ne prođu na obnovljiva, kada je problem kao ovaj sada energetski u celom svetu".

Jedno od mogućih rešenja svakako je bio-gas. Osim što manje zagađuje životnu sredinu, dosta je jeftiniji od energije iz drugih izvora. Proizvodna cena po kilovat-satu niža je za oko 20 odsto u odnosu na ugalj i za oko 40 odsto u odnosu na nuklearnu energiju. Zato je možda potrebno da taj energent počnemo da tretiramo kao važnu sirovinu, a ne kao otpad.