Коначно почиње санација клизишта на најзначајнијем неолитском локалитету у Винчи

Познати неолитски локалитет на обали Дунава, недалеко од Београда, добио је име Бело брдо по светлој боји терасе на којој се налази, али је у стручној литератури познатије под именом Винча.

Др Мирослав Кочић, археолог и извршни менаџер пројекта „Ревитализација и реконструкција и презентација Археолошког локалитета Бело брдо – Винча“, напомиње да је почетак радова део једног огромног напора свих институција и Владе Србије да би се уопште дошло до овог тренутка и санације клизишта које је било највећи и најакутнији проблем локалитета и спречавало га да он постане оно што заслужује да буде.

„То је епонимни локалитет једне апсолутно блиставе цивилизације која се развијала између 5300. и 4600. године пре нове ере на простору не само Србије, већ целог Балкана и Централне Европе“, истиче Кочић.

Тих преко шест стотина познатих локалитета на простору Србије цветају две и по хиљаде година пре изградње Велике пирамиде у Гизи, напомиње гост Јутарњег програма.

Решење клизишта је предуслов за уређење најуже зоне археолошког налазишта и изградњу Центра за посетиоце. Поред тога, биће изграђен и Научни центар који ће кроз целокупно искуство локалитета омогућити да се и даље истражује Винчанска култура на простору Србије.

Биће постављени бројни инструменати који ће омогућити најсавременији мониторинг на простору целог локалитета, а студију за санацију, која предвиђа неколико фаза реализације, припремио је Институт „Јарослав Черни“ у сарадњи са Заводом за заштиту споменика Србије.

„Овај локалитет се истражује већ преко сто година, али ово значи отварање нових могућности јер је само у задњих десет година, ти огромни скокови које смо направили у познавању неолита, који су у потпуности променили историју тог периода на европском нивоу, али што је најбитније, глобално поставили неке од значајних тема и данас се сарађује са универзитетима из целог света“, истиче археолог.

Да би Винча постала не само туристичка дестинација, већ и центар за проучавање неолитске културе у Европи у цео пројекат укључени су: Репулички завод за заштиту споменика културе, платформа „Србија ствара“ у оквиру Кабинета председнице Владе Републике Србије, Министарства културе, Града Београда и Музеја града Београда. Поред тога, санација и ревитализација налазишта делимично је финансирана из средстава Амбасадорског фонда за заштиту културне баштине (AFCP), Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Србији.

„Оно што проучавањем неолита добијамо је улаз у боље познавање људске врсте. Боље познавање нас – зашто се организујемо, као организујемо, зашто живимо како живимо, који су то нивои ингениозности људске врсте који могу у једном јако негостољубивом и тешком периоду историје, да потпуно трансформишу све. Од људских односа до самог пејзажа у коме живите“, наглашава др Мирослав Кочић, археолог и извршни менаџером пројекта „Ревитализација и реконструкција и презентација Археолошког локалитета Бело брдо – Винча“.