Град и тврђава где је столовао Скендербег – Круја

Када прилазите главном граду Албаније, било да путујете аутомобилом или авионом, не можете а да не опазите ту невероватно импресивну слику града који се усекао у истоимену планину. Као да је настао у машти детета које је тек почело да црта, па је невештим потезима усред планине с оштрим врховима и пропланцима, у чијој долини протиче река, сместило и град. Нисам успела да фотографишем изглед Крује одоздо, односно са дистанце, а заиста делује нестварно.

Управо такав положај града погодовао је војним маневрима Скендербега, који је у њему столовао и који се више од две деценије, крајем петнаестог века, одупирао турској инвазији и тако прославио као народни јунак и чувени војсковођа.

Управо је то утврђење, које се налази у Круји, било инспирација чувеном албанском књижевнику Исмаилу Кадареу, чија су дела превођена на више страних језика, да напише један од својих најпознатијих романа Тврђава.

Када стигнете у Крују, прво наиђете на базар, најбоље место за куповну ручног рада, сувенира и филиграна. Рај за оне који воле сребрни накит, антиквитете и разне предмете од дрвета маслине. Асортиман је широк, а цене повољније, таквих нема у Албанији.

Из дрвених кућица на калдрмисаним улицама чаршије продавци на више језика љубазно нуде своју робу. Међу њима и Фазан, који ми се обратио са „изволите". Рођен у Круjи, трећа је генерација у породици која се бави израдом филигранског накита. За сваког из региона у својој продавници има, каже, понешто: комад накита, изрезбареног дрвета маслине, сувенир. За наше туристе, гусле с грбом Србије.

Крај улаза у тврђаву, одакле се пружа поглед на читаву крујску област све до мора, налази се Национални музеј посвећен Скендербегу.

Иако зграда изгледа као да је стара неколико векова, у ствари је изграђена 1980. године по пројекту ћерке Енвера Хоџе. Улазница кошта 500 лека (пет стотина динара однос лек:евро).

Моја препорука је да свакако обиђете музеј који сведочи о времену у коме је Скендербег живео. Посвећен је албанском отпору Османлијском царству током 15. века.

За неке музејске експонате кажу да су из оригиналног периода, а изложен је и портрет Скендербега који је рађен приликом једне његове посете Италији. 

У кругу тврђаве налази се и Етнографски музеј, који је био под реконструкцијом када сам ја била у Круји. Свакако да и њега треба обићи јер осликава живот у тврђави и око ње у последњих 100 година, цена карте је 400 лека.

У самој тврђави и данас има тек неколико кућа које су махом претворене у хотеле или ресторане са традиционалном албанском храном по пристојним ценама.

У Круји се родила љубав Стефана Бранковића и Ангелине Аријанити

И док ходам унутар тврђаве, размишљам како се управо на том месту родила љубав између деспота Стефана Бранковића и Ангелине Аријанити. Претпостављам да мало нас зна да су некада постојале многе родбинске везе албанских и српских властела. Прилично дугачак списак пронашла сам у књизи коју бих препоручила онима који се интересују за албанско-српско питање, Петрита Имамија „Срби и Албанци кроз векове".

Имами пише да је Скендербегова породица као и он сам била православне вероисповести. Да су му отац Ђон Кастриоти и брат Репош, који се замонашио, сахрањени у Манастиру Хиландару, као и да су манастиру као прилог поклонили два села близу Дебра која су била у поседу њихове породице.

Такође наводи да је Скендербегова супруга Доника Кастриоти рођена сестра српске светитељке и деспотице Ангелине, ктиторке Манастира Крушедола. Обе су биле ћерке властелина Комнина Аријанитија. „Стефан је женидбом постао пашеног Скендербега", пише Имами.

Пошто су Турци ослепели Стефана Бранковића, он се за помоћ, између осталих, обраћа Ђурађу Кастриоту Скендербегу. Дошавши у Крују, упознао је Анеглину. Иако доста старији од ње и слеп, она се заљубљује у њега.

Лепу причу о љубави деспота Стефана Бранковића и Ангелиноној жртви прочитала сам и у роману „Запис душе" Љиљане Хабјановић Ђуровић.

Српска православна црква празник Св. Ангелине, коју сматра заштитницом сиромашних и угњетаваних, обележава 12. августа, a Албанска аутокефална православна црква, која је такође сматра за светитељку, 30. јула по новом календару.

И у самој тврђави и са саме тврђаве има још много тога да се види. Али део приче о начину живота унутар и око тврђаве остављам вашим водичима уколико се одлучите да посетите овај градић, или кустосу музеја који ће вам казивати о томе како се комуницирало у то доба.

Уколико волите да пешачите, предлажем да обиђете и Бекташку текију на самом врху планине Крује, изнад града и тврђаве. Иначе већи део данашњег албанског муслиманског становиштва управо припада реду Бекташа. Па ако сте у доброј кондицији, до горе постоји пешачка стаза, а могуће је стићи и аутомобилом.