Ženidba Kraljevića Marka, živa tradicija Srba u Štrpcu

Kraljević Marko, snaša, odnosno mlada, kum, stari svat, barjaktar i ostali svatovi svake godine na dan Belih, Proštenih poklada ili Pročke, kako se praznik zove u Sirinićkoj župi, na konjima prođu kroz Štrpce.

Maskirana obredna povorka „vučara" pod nazivom Ženidba Kraljevića Marka centralni je deo Pročke - svetkovine koja se završava mavanjem kumbare, odnosno paljenjem pokladne vatre.

„Pored ženidbe Kraljevića Marka neizostavni element Pročke je mavanje kumbare, odnosno mahanje kumbare ili paljenje pokladnih vatri. Prvo se odvija u sokacima (mavalama). Nakon što se kumbare izmalaju, odnosno izgore u sokacima, stanovici izlaze u centar naselja i onda kolektivno mavaju. Simbolika mavanje kumbare je povezana sa upotrebom vatre u srpskoj tradiciji i njenom zamišljenom funkcijom pročišćavanja i zaštite. Srbi u Siriniću veruju da mavanjem kumbara štite sebe od zlih sila i nesreće, nedaća, bolesti“, objašanjava etnolog i antropolog dr Aleksandar Pavlović, sa Instituta za srpsku kulturu Priština-Leposavić, koji godinama beleži i istražuje ovu svetkovinu.

U povorci Ženidba Kraljevića Marka učestvuju muškarci od 15 do 40-ak godina, koji uz veliku buku kreću ujutru oko 9 časova i prolazi kroz ulice ovog mesta.

„Stanovnici Štrpca znaju za taj događaj i oni, pre nego što povorka prođe pored njihovih kuća, izađu ispred kapija i dočekuju učesika ophoda. Ispred povorke idu dva, tri maskirana popa i gočobija, figura koja udrajući o goč oglašava prolazak maskirane kolone“, kaže Pavlović.

Stanovnici Štrpca daruju gočobiju i priključuju se povorci koja nekoliko puta zastaje kako bi odigrala kolo i izvela još neke simbolične radnje, dramsko-scenskog tipa, često lascivnog karaktera ili sa elementima starih običaja – poput otmice mlade.

„To je simbolično predstavljanje nekadašnjeg običaja, svadbenog rituala ili načina sklapanja braka kod Srba, gde nije bilo neuobičajeno da se mlada ukrade ili otme, odnosno da mlada bez saglasnosti roditelja ode da živi sa mladoženjom“, dodaje dr Aleksandar Pavlović

A onda sledi potera za snašom u kojoj je glavni junak Kraljević Marko. Kada je pronađe i svi se okupe u starom centru Štrpca, sledi završnica, simbolični čin venčanja. Pored obredne funkcije, tu su i elementi svetkovine i narodnog veselja.

Program je pun duhovitog obraćanja mladenaca i svatova, uz čestitke i želje: „Da bog da rodila dete kao iz kinder jajeta, a ne imala sliku kako da ga sastaviš...“ samo je jedna od duhovitih zdravica koju upućuje neko od svatova.

I tako uz šale, veselje i zabavu, usred obreda, himna.

Isticanje nacionalnih simbola, poput zastave trobojke u povorci i himne u ophodu govori o aktuelnoj situaciji i položaju Srba na Kosovu.

„Proslava Belih poklada ili Pročke mora se posmatrati u tom kontekstu. Imajući u vidu poslednjih dvadesetak godina, Srbi u Siriniću doživljavaju državu Srbiju kao svoju i sebe smatraju državljanima Republike Srbije. U tom smislu imaju potrebu da istaknu nacionalne simbole. Nezavisno od samog konteksta maskirane obredne povorke, to je prilika da se istakne potreba Srba u Siriniću za isticanje privrženosti Srbiji“, kaže dr Aleksandar Pavlović.

Ženidba Kraljevića Marka je prilika da se okupe i Srbi koji žive u drugim mestima. Činjenica da povorka nije spontana već da iza svega stoji ozbiljna organizacija sa odborom koji pažljivo bira učesnike, svedoči o značaju koji ova svetkovina ima za naš narod u Sirinićkoj župi.

Najstariji zapisi o ovom obredu, sa Markom Kraljevićem kao centralnom figurom, potiču iz perioda između dva svetska rata. Pojava da istorijska ličnost postane figura u obredu je retka u srpskoj tradiciji. Šezdesetih godina zabeležene su povorke sa motivima Kosovskog boja i ličnostima poput braće Jugović, ali je na ovaj način samo kult Marka Kraljevića opstao do danas.

„Kraljević Marko se kao istorijska ličnost dovodi u vezu sa ovim područjem, jer je njime u srednjem veku vladao. To je obuhvatalo deo oko Šar-planine, Sirinić i Sredsku. Prema predanju lokalnih Srba, Kraljević Marko je ostao ovde veoma popularan, više nego u ostalim delovima Srbije i Balkana. U predanju se prenela slika o njemu kao zaštitniku koji je, iako turski vazal, umeo da se odupre Turcima i zaštiti lokalno stanovništvo i zato se njegova popularnost u ovom kraju još više oseća. Inače, u kontekstu srpske folklorne tradicije, Marko Kraljević jeset jedna od najpopularnijih ličnosti kod Srba i pojedini lokaliteti se povezuju sa mestima u kojima je on navodno boravio i ostavio neki trag“, objašnjava Pavlović.

Pokladna svadba, Ženidba Kraljevića Marka, danas se održava jedino u Štrpcu i selu Gotovuša. To je deo žive tradicije na koju je naš narod ponosan. Na predlog etnologa i antropologa dr Aleksandra Pavlovića i Instituta za srpsku kulturu Priština-Leposavić, 2018. običaj je upisan u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.