Ostalo je još malo vremena da zasadite ili orežete ruže

Dvorište je i dalje u zimskom snu, naziru se ponegde izdanci narcisa i lala. Od oktobra do polovine marta, kada vremenski uslovi to dozvole, kada nema mraza, vrši se sadnja ruža.

„Pre nego sto se izvrši sadnja ruža bitno je ovu sadnicu, oreže se malo donji deo, oko jedan centimetar korena, čisto da bi se sasušeni deo otklonio i da se dođe do zdravog tkiva same ruže. Zatim se ruže uveče ubace u kofu s vodom da se dobro napiju vode, da se hidriraju, i sutradan se sade. Sade se u jame dubine oko tridesetak centimetara“, objašnjava Ljiljana Sudar, inženjer pejzažne arhitekture iz JKP „Zelenilo Beograd“.

Poželjno je da se doda stajsko pregorelo đubrivo, dodaje Sudar. Ruže vole glinovita, teža zemljišta, tako da ne treba preterivati sa đubrenjem, posebno se mora voditi računa da stajnjak bude pregoreli, a ne svež, odnosno onaj koji još uvek ima miris.

„Pošto se sve ruže kaleme na šipurak, na divlju ružu, iz te podloge izbijaju divlje ruže. Da se to ne bi desilo, bolje ih je posaditi malo dublje i onda će iz te podloge ispod zemlje umesto da se razvije grana, razvijaće se koren pod zemljom, a iznad grane koje će se razvijati i cvetati“, napominje Ljiljana Sudar.

Ruže stablašice zahevaju neki štap za koji će se ruža na nekoliko mesta blago privezati. Tokom zime ovu ružu je potrebno zašitititi tako što će se krošnja prekriti papirnom ili jutanom kesom.

Tokom sadnje, ruže je dobro i malo zagrnuti, da bi se zaštitile. U proleće i ne mora da se odgrće jer od snega i kiše sama se zemlja slegne. Ruže se orezuju ili u jesen ili posle zime.

„Sve ruže mogu da se orezuju i oblikuju u zavisnosti od vrste. Ukoliko su čajevke, to su ruže visoke od 80 do 120 centimetara, koje se uglavnom koriste za rezani cvet, one se skraćuju od tri do pet pupoljaka. Floribunde ruže, mnogocvetne, one se orezuju na pet do sedam pupoljaka od visine zemlje“, objašnjava Sudareva.

Ruže penjačice se orezuju za trećinu, a stablašice za pet do sedam pupoljaka od mesta kalema i formira se lopta, kako bi se one ponovo razgranale.

Kada orezujete ruže, bitno je da dan bude suv i da ne bude vlage, jer su preseci osetljiviji i treba im vremena da zarastu, pošto u kišnim kapima ima i tragova bolesti, spora, gljivičnih oboljenja.

„Najveća štetočina na ružama je biljna vaš, ona se javlja u proleće uglavnom na vršnim granama. Siše sokove iz ruža, uglavnom sa pupoljaka, i prskaju se do nestanka štetočina“, naglašava Ljiljana Sudar, inženjer pejzažne arhitekture iz JKP „Zelenilo Beograd“.

Ruže vole mesta sa dosta svetlosti, da ga ima najmanje tri do četiri sata dnevno. A sa zaštitom od bolesti treba početi posle pojave prvih listova. Ruže su dugovečene, po 20 i više godina mogu biti na istom mestu, zato pre sadnje dobro odaberite mesto.