Остало је још мало времена да засадите или орежете руже

Двориште је и даље у зимском сну, назиру се понегде изданци нарциса и лала. Од октобра до половине марта, када временски услови то дозволе, када нема мраза, врши се садња ружа.

„Пре него сто се изврши садња ружа битно је ову садницу, ореже се мало доњи део, око један центиметар корена, чисто да би се сасушени део отклонио и да се дође до здравог ткива саме руже. Затим се руже увече убаце у кофу с водом да се добро напију воде, да се хидрирају, и сутрадан се саде. Саде се у јаме дубине око тридесетак центиметара“, објашњава Љиљана Судар, инжењер пејзажне архитектуре из ЈКП „Зеленило Београд“.

Пожељно је да се дода стајско прегорело ђубриво, додаје Судар. Руже воле глиновита, тежа земљишта, тако да не треба претеривати са ђубрењем, посебно се мора водити рачуна да стајњак буде прегорели, а не свеж, односно онај који још увек има мирис.

„Пошто се све руже калеме на шипурак, на дивљу ружу, из те подлоге избијају дивље руже. Да се то не би десило, боље их је посадити мало дубље и онда ће из те подлоге испод земље уместо да се развије грана, развијаће се корен под земљом, а изнад гране које ће се развијати и цветати“, напомиње Љиљана Судар.

Руже стаблашице захевају неки штап за који ће се ружа на неколико места благо привезати. Током зиме ову ружу је потребно зашититити тако што ће се крошња прекрити папирном или јутаном кесом.

Током садње, руже је добро и мало загрнути, да би се заштитиле. У пролеће и не мора да се одгрће јер од снега и кише сама се земља слегне. Руже се орезују или у јесен или после зиме.

„Све руже могу да се орезују и обликују у зависности од врсте. Уколико су чајевке, то су руже високе од 80 до 120 центиметара, које се углавном користе за резани цвет, оне се скраћују од три до пет пупољака. Флорибунде руже, многоцветне, оне се орезују на пет до седам пупољака од висине земље“, објашњава Сударева.

Руже пењачице се орезују за трећину, а стаблашице за пет до седам пупољака од места калема и формира се лопта, како би се оне поново разгранале.

Када орезујете руже, битно је да дан буде сув и да не буде влаге, јер су пресеци осетљивији и треба им времена да зарасту, пошто у кишним капима има и трагова болести, спора, гљивичних обољења.

„Највећа штеточина на ружама је биљна ваш, она се јавља у пролеће углавном на вршним гранама. Сише сокове из ружа, углавном са пупољака, и прскају се до нестанка штеточина“, наглашава Љиљана Судар, инжењер пејзажне архитектуре из ЈКП „Зеленило Београд“.

Руже воле места са доста светлости, да га има најмање три до четири сата дневно. А са заштитом од болести треба почети после појаве првих листова. Руже су дуговечене, по 20 и више година могу бити на истом месту, зато пре садње добро одаберите место.