Zašto je bodi protiv menstrualnih bolova nazvan po grčkoj boginji Artemidi

Ukoliko ispitivanja pokažu da je ovaj patent delotvoran, mogao bi biti od velike koristi za žene koje pate od bolova tokom menstruacije – za koje je konačno dokazano da mogu biti bolni kao srčani udar.

Oduvek se o bolu tokom ovih mesečnih perioda kod žena govorilo kao o preterivanju ili se smatrao „normalnim“ – uz upotrebu eufemizama kako bi se čak izbegao i razgovor o tome. Ali i pored toga, postoje dokazi u istorijskim spisima koji pokazuju kako je suočavanje sa teškim menstrualnim bolom oduvek nekim ženama predstavljalo veliki problem.

U svojoj knjizi Sluškinje, žene, udovice: Istraživanje života žena 1540–1714 (Maids, Wives, Widows: Exploring Early Modern Woman's Lives 1540-1714), istoričarka Sara Rid beleži odlomak iz jednog medicinskog teksta iz 17. veka – koji menstruaciju upoređuje sa porođajem.

U Mikrokosmografiji – Opis tela čoveka (Microcosmographia. A Description of the Body of Man) londonski lekar Helkaja Kruki govori o „tokovima“ – terminu za menstruaciju. Piše:

„Između bubrega i materice, saglasnost je evidentna u mukama i bolovima u slabinama koje žene i sluškinje imaju tokom ili otprilike u vreme svojih tokova. U tolikoj meri koliko su mi neke govorile da su takav bol osetile i kada su rodile dete; i ja sam imao uvida u njihovo ponašanje; u velike ekstreme i u jednom kao i u drugom slučaju.“

Artemida velika

Veza između bola na porođaju i menstruacije veoma je prikladna za proizvod nazvan po Artemidi, drevnoj grčkoj boginji koja je povezana sa oba ova događaja u životu žene. Artemida je bila boginja kojoj se obraćalo tokom važnih životnih prekretnica u životu žene, kao što je prva menstruacija, sazrevanje i brak.

Devica boginja – jedna od tri, uz Atinu i Hestiju – Artemidin kult se u najstarije doba proširio celim grčkim svetom, a posle i rimskim. Prvobitno su je poštovali kao boginju prirode koja vlada svim živim stvorenjima. Kako je Artemidin brat bio bog Sunca, ona je postala boginja Meseca, a kao boginja prirode postala je i boginja njene plodnosti.

Kao boginja plodnosti u svom delokrugu je imala i porođaj. Tako je, čim se rodila, svojoj majci Leti pomogla dok je rađala Apolona. Porođaj, menstruacija, čak i smrt žena – u sve to je bila umešana baš ova boginja-devica. Ženski ciklusi u kojima je Artemida imala uloga bili su povezani sa bolom i krvarenjem, i to je cena koju su žene morale da plate napuste li njen svet devičanstva.

Boginje prodaju proizvode

Od sredine 20. veka pa nadalje bilo je popularno da se ženski proizvodi imenuju po poznatim ženama i boginjama drevnog antičkog sveta. Na primer, ime kompanije koja razvija moderan tretman za rak dojke, Atosa, datira iz oko 520. godine pre nove ere.

Atosa je bilo ime persijske kraljice, koju je – prema istoričaru Herodotu – uznemirila kvržica u grudima, koju je lečio grčki lekar Democedes. U svojim čuvenim Istorijama, Herodot piše:

„Ubrzo nakon ovoga dogodilo se nešto drugo; na grudima Atose, Kirove ćerke i Darijeve žene, pojavio se otok. Dok je bilo malo, krila ga je od stida i nikome nije rekla; ali kada je postalo loše, poslala je po Democeda i pokazala mu je. Rekao je da će je izlečiti, ali ju je naterao da se zakune da će mu uzvratiti tako što će mu dati sve što zatraži od nje, i rekao da neće tražiti ništa sramotno."

Neki naučnici su ovo protumačili kao prvi zabeleženi slučaj raka dojke, mada to nije jasno iz ovog kratkog opisa. Ni priroda Democedesovog tretmana nije. Ali znamo da je Atosa izlečena.

Australijska kompanija „Atossa Therapeutics“ sprovodi ispitivanja hormonske terapije kod pacijenata sa invazivnim karcinomom dojke kojima predstoji mastektomija ili lumpektomija. Od januara 2023. rezultati su bili ohrabrujuće i ispitivanja su prešla u sledeću fazu.

Moć klasika

Rana verzija kontraceptivne pilule, koja se reklamira kao Enovid, koristila je mitsku etiopsku princezu Andromedu u svojim reklamama. Mitologija kaže da pošto su njeni roditelji preterali u hvalisanju njene lepote, besni bogovi su Andromedu vezali za stenu na milost i nemilost morskog čudovišta, ali ju je spasao heroj Persej koji ju je uzeo za svoju kraljicu.

Za proizvođače kontraceptivne pilule, upotreba njihovog leka značila je da svaka žena može da se „oslobodi lanaca“ brige o neželjenoj trudnoći.

Dakle, rešenje ženskih zdravstvenih problema često se predstavlja u terminima ženskih figura antičke Grčke. Korišćenje ovih imena može podržati ideju o kontinuitetu kroz istoriju u tome kako su žene doživljavale svoja tela, svedočeći o tome kako su društvene promene uticale na njih.

Takođe svedoči i o trajnoj moći klasika, čak i u vreme kada malo ljudi uči o drevnim mediteranskim kulturama. A u isto vreme, promoviše priču u kojoj „sada“ možemo da izlečimo bilo šta – čak i stanja koja su milenijumima bila deo života žena.