Zašto srpski džezeri teško dolaze do svetskih pozornica

Sve je više nastupa, koncerata, džez festivala svetskih zvezda koje dolaze u Srbiju. Možemo li da kažemo da su kod nas dobre godine džeza?

„Apsolutno, na radost svih nas koji volimo dobru muziku. Džez je kičma muzike kao i umetnička klasična muzika i ako postoji džez i umetnička muzika, biće i drugih žanrova i biće mogućnosti da se radi. Posle jedne male pauze, čini mi se oko desetak godina, džez je bio u zapećku, sada se to vraća. Drago mi je što ljudi ponovo slušaju džez", rekao je Vladimir Grajić.

U Evropi i svetu mnogo se ulaže u džez i festivali su postali neki elitni vid kulture. Koliko se kod nas ulaže u taj muzički pravac?

„Kod nas se ulaže lokalno koliko se može. Imamo dva, tri velika festivala, kao što su beogradski, novosadski i Nišvil. Ono što ljudi kod nas ne znaju i nemaju iskustva sa tim u evropskim zemljama postoji hiljade festivala", rekao je džez pijanista i kompozitor Vlada Maričić.

Dodaje da su džez festivali elitne kulturne manifestacije, deo su i geopolitičkih strategija. Posećuje ih vrh aristokratije i viđeni ljudi. To je vrh piramide i zbog toga teško odlazimo tamo, jer oni ne dozvoljavaju da mi dođemo do festivala. Uslovljavaju nas neprincipijelno sa tim da nemamo izdanja u Evropi. Pritom to niko ne zna šta znači.

 „Za domaći džezi ma podrške. Postoji konkurs Ministarstva kulture na nivou države, onda imamo konkurs Sokoja, na godišnjem nivou za kulturna davanja, kao i druge konkurse. U Srbiji ne postoje prave profesionalne muzičke agencije koje bi bile spone između izdavača, kao recimo PGP kada izda džez ce-de, a njemu treba pomoć da promoviše taj ce-de na 16 festivala u Srbiji", naveo je džez pijanista i kompozitor Vlada Maričić.

„Tržišta se štite. Ko plaće porez rado je viđen gost. Promoteri vole da vide neku svetsku zvezdu, ako ne, oni pozovu svoje domaće umetnike. Dobar je put osnivanje agencije, koje treba revitalizovati. Naši umetnici su sjajni", istakao je kompozitor i direktor PGP RTS-a Vladimir Grajić.