Novinarka RTS-a probala hamburger sa brašnom od domaćeg cvrčka, kilogram košta 70 evra

Pre nekoliko dana probala sam hamburger koji je u svoj jelovnik uvrstio jedan restoran, a koji je izazvao ogromno interesovanje medija i Italijana koji su dolazili čak i iz drugih delova zemlje da ga probaju. Ispred restorana stvarali su se redovi u kojima se čekalo i po dva sata.

„Mi već godinu dana radimo na tome da uključimo nove proteinske izvore u prehranu. Iako u našem restoranu služimo meso, a tako će i ostati, potrebno je biti otvoren i za nove stvari. U ovom trenutku, to je brašno od cvrčaka koje je puno proteina – potrebno je biti spreman za budućnost. U azijskim zemljama je to odavno uobičajeno, a mi u Italiji smo pomalo sumnjičavi jer želimo da sačuvamo svoju kulinarsku tradiciju. Ovo nije zamena za klasičnu mediteransku dijetu, ovo je alternativa. Hamburger je na biljnoj bazi, napravljen od krompira i pasulja uz dodatak dva odsto brašna od cvrčaka – to je procenat koji dozvoljava Evropska unija“, objašnjava Pabel Ruđero, vlasnik restorana "Pane e Tritta".

Dakle, što se tiče brašna od insekata ono se zapravo nalazi u samom hamburgeru a ne u hlebu. Ukus je vrlo neobičan, nikada ne biste rekli da jedete nešto što u sebi ima brašno od insekata.

„Dakle, ovo je alternativa vrlo delikatnog ukusa i ima izvesnu slatkastu notu. Ukoliko bismo stavili više od dva odsto brašna ukus bi bio intenzivniji i možda bismo ga teže prihvatili. Ima vrlo veliku proteinsku vrednost, 65 odsto proteina, dok na primer meso od govedine dostiže 25 odsto proteina. Mi smo prvi u Italiji uveli ovo brašno koje dobijamo od proizvođača iz Finske, a uskoro ćemo imati i domaćeg proizvođača – 100% ‘mejd in Itali’. Mnogo toga se pokreće u tom pravcu. Negativna strana je veoma visoka cena. Naime, kilogram ovog brašna košta 70 evra. Mi smo uspeli da smanjimo cenu za 40 odsto i nadamo se da ćemo je još sniziti zahvaljujući italijanskim proizvođačima“, očekuje Pabel Ruđero.

Hamburger u kome se nalazi dva odsto brašna od cvrčaka košta 13,90 evra. Pecivo je zelene boje jer je, kako nam je rekao Pabel, korišćena alga da se dobije ta boja hleba – to je, zapravo, marketinški potez kojim ukazujemo na to da je ovo u skladu sa prirodom, kako se ovde popularno kaže „zeleno“, a i lepo izgleda na društvenim mrežama.

Na tim istim društvenim mrežama ova inicijativa je doživela velike kritike: od onih koji kažu da ne bi potrošili ni cent da probaju tako nešto, do onih koji su čak direktno pretili vlasnicima restorana.

S druge strane, dugi redovi i klijenti iznenađeni blagim a ne gorkim ili intenzivnim ukusom kao što su očekivali, pokazuju da je javno mnjenje kao i uvek podeljeno kada je reč o nečem novom što – kako podvlače i oni koji proizvode ovo brašno i oni koji ga koriste – nikad neće zameniti meso.