Жене у музици – Мајра Хес

Мајра Хес је рођена у Лондону 1890. године, у добростојећој јеврејској породици. Испрва је студирала на Гилдхол школи за музику, али је по добијању стипендије уписала Краљевску музичку академију где је клавир усавршавала у класи Тобајаса Матеја, славног педагога тог доба, који јој је постао и велики пријатељ. Дебитовала је 1907, а већ следеће године свирала је и на Променадним концертима Хенрија Вуда - на Промсу, на којем ће наступити чак деведесет пута. Паралелно је развијала и каријеру у домену камерне музике, концертирајући са певачицама попут Лоте Леман и Нели Мелбе, односно са виолинистима Фрицом Крајслером и Јозефом Сигетијем. Њен пробој на међународну сцену означио је наступ са Вилемом Менгелбергом у Холандији, када је извела Шуманов Концерт у а молу, 1912. године. На почетку следеће деценије свирала је преко сто концерата годишње у Великој Британији и Европи. Године 1922. са великим успехом дебитовала је и у Сједињеним Америчким Државама.

Посебан статус који Мајра Хес заузима у британској култури плод је данас легендарне серије подневних концерата у Националној галерији у Лондону који је организовала по почетку Другог светског рата. Наиме, у том тренутку све концертне дворане биле су затворене због страха од ваздушних напада. Мајра Хес, забринута за културно и морално стање својих суграђана добила је дозволу да у испражњеној Националној галерији на Трафалгар скверу одржава реситале радним данима, у време ручка. Први концерт је одржан 10. октобра 1939, а последњи 10. априла 1946. године, а од 1698 одржаних концерата Мајра Хес је свирала на чак 146. Орденом Британског царства овенчана је 1941. године. После рата, своју концертну активност наставила је у Америци и Европи, сарађујући са познатим диригентима, виолинистом Ајзаком Штерном и наступајући на Казалсовом Прадес фестивалу. Године 1960. преживела је срчани удар и након тога се више није враћала на концертну сцену. Преминула је 1965. године после вишегодишње борбе са лошим здрављем.

Репертоар Мајре Хес био је широк, базиран на делима бечких класичара и немачких романтичара пре свега Бетовена, Шумана и Моцарта. Међутим, била је позната и по сопственим транскрипцијама Бахових коралних прелудијума, међу којима је онај из Кантате 147 Исусе, о радости људске жеље постао широко познат и употребљаван, а међу њене антологијске снимке спадају и клавирске сонате из позне фазе стваралаштва Лудвига ван Бетовена.

Уредница: Ирина Максимовић Шашић
Ауторка текста: Ксенија Стевановић