Композитор месеца – Георг Фридрих Хендл

Настављамо циклус који смо овог марта посветили Георгу Фридриху Хендлу. У другој емисији представићемо дела која је Хендл писао за краљевску породицу: Музику на води и Музику за краљевски ватромет. Пратићете интерпретације са најбољих дискографских издања објављених у протекле две деценије.

Обимна оркестарска свита Музика на води, први пут је изведена 1717. године, као пратећа музика током пловидбе краља Џорџа Првог и његове пратње по реци Темзи. Хендлов биограф Мејнворинг сматрао је да је ово дело помогло Хендлу да изглади нарушене односе са краљем, али историчари претпостављају да је Мејнворинг заправо помешао њихов однос са пољуљаним односима краља и његовог сина, принца од Велса. Ово путовање на води, којем управо нису желели да присуствују принц и принцеза од Велса, био је политички догађај, први у низу огранизован како би краљ био видљивији својим поданицима. Стога се чини да је Хендл, упркос добром положају који је уживао међу млађим члановима краљевске породице, својим делом желео пре свега да истакне своју оданост суверену.

Како би била погодна за извођење напољу, Музика на води написана је за обиман оркестарски апарат, те је ово прво дело компоновано у Енглеској које је укључивало и хорне. Историчари сматрају да су виђења да је Музика на води од почетка била осмишљена у три свите, упитна. Наиме, најстарији сачувани извори откривају да су ставови у Де дуру и Ге дуру написани без прецизног редоследа и да су комбиновани међусобно. Сам редослед и одвајање ставова по тоналитетима постала је пракса тек 30-их година 18. века и први ју је употребио издавач Волш, када је Музику на води у аранжману за инструменте са диркама објавио 1743. године.

Представићемо свиту Музика за краљевски ватромет, коју је Хендл написао по наруџбини краља Џорџа Другог, за ватромет у лондонском Грин парку 1749. године. Хендлова првобитна намера била је да ово дело изведе обимни дувачки оркестар који је укључивао 24 обое, 9 хорни, 9 труба, 12 фагота уз три сета тимпана, али је, пре него што је довршио партитуру одлучио да редукује број извођача и да деонице дрвених дувача дуплира гудачким деоницама. Дело започиње величанственом увертиром, која представља још једну модификацију француске форме у којој су почетни, кратки ритмички покрети замењени химничним мелодијама, а алегро који следи дочарава борбу у којој доминарају фанфаре.

Ауторка Јелена Дамјановић