Татјана Јовановић: Шта је прећутала госпођа Милица Павловић?

Јунакиња романа Лагум (1990) Светлане Велмар-Јанковић преузима говор/писану реч, као јако место моћи (традиционално везано за мушки глас), са намером да сведочи о догађајима који су одредили њену личну и породичну судбину, као и судбину грађанског сталежа у Југославији после Другог светског рата. Поступком превођења чињеница из статуса личног сећања у статус историјских података, јунакиња доводи до видљивости прећутане трагове нестале епохе, успостављајући, истовремено, властито литерарно сопство.

Татјана Јовановић анализира конституисање женског идентитета као Другог у структурирању романа, језику (слагању времена, смени наративних пракси, семантичком потенцијалу нових/старих речи), телу (схваћеном као језик) и односима у које јунакиња ступа. Анализа животног простора јунакиње и симболичког потенцијала личних предмета доводи до средишњег симбола романа - платна На купању Саве Шумановића. Нарочита идентификација јунакиње са платном, чији светлосни набој опонира наслову романа, упућује на процес текстуалних скривања, померања и прецртавања на празном месту трауме. 

Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.