Мајстори барока – Барбара Строци

Рођена 1619. године у Венецији, Барбара Строци, италијанска композиторка и певачица, одрасла је у привилегованом окружењу након што ју је усвојио Ђулио Строци, имућни драматург, песник и либретиста. Када је њен таленат за певање постао очигледан, отац је уредио да Барбарин учитељ постане водећи оперски композитор тога доба - Франческо Кавали.

Године 1637. Ђулио Сторци је основао академију под називом Академиа дељи Унисони, која постаје једна од значајнијих књижевних академија и венецијанских установа, у којој је ова уметница била активна, демонстрирајући своје вокалне и инструменталне способности. Њена музика је често настајала као резултат 'изазова' чланова Академије да напише дело на основу текста који би јој задали. О каснијем периоду њеног живота се врло мало зна. Умрла је у Падови, 1677. године.

Композиторску каријеру Барбара Строци започела је 1644. године, када је објавила прву збирку мадригала на текстове свог оца, Ђулија. Дела која је писала била су претежно намењена лирским сопранима, а иако никада није написала оперско дело, њена вокална музика за соло глас ефектно приказује драмску радњу. За њене кантате се наводи да су „праве мини-опере", у којима се смењују речитативне и ариозне деонице, на текстове који су углавном били љубавног карактера. Иза себе је оставила осам збирки композиција, од којих је опус 4 изгубљен. Преосталих седам опуса садрже неколико десетина дела, од којих су нека уз пратњу на жичаним инструментима. Опус Барбаре Строци приказује је као једну од најуспешнијих композиторки свог времена и одражава жељу ауторке да преиписта жанровске конвенције музике свог доба. 

Ауторка: Саша Тошковић