О роману Мртви на додир и поезији Пси који трче уназад

После три песничке књиге и једне збирке прича, Ана Марија Грбић је објавила свој први роман „Мртви на додир". Ова књига је повод да са Ана Маријом Грбић говоримо о односу поезије и прозе, неопходној иронији у тексту, хумору, али и вези са Растком Петровићем, Црњанским. У разговору ће бити речи и о приповедачком односу према језику, те архетипској глади човека, обиљу хране у тексту, о нацији и отаџбини, те и о томе како све на свету може бити у вези. Посебну пажњу посветићемо концепту простора у роману „Мртви на додир" који није само атмосфера и декор већ функционални део приче и један од њених главних јунака.

Након романа Марко Ђорђевић је објавио прву песничку књигу „Пси који трче уназад". У овом делу разговорамо о интимним просторима бићима, његовом удвајању, о магијском и сублимном које некад може бити непосредни део и одјек стварности. Говоримо и о теми смрти, њеној неизрецивости и актуелности у сачуваном животу. Најзад, и о лиминлним позицијама света и човека у моментима у којима постанемо свесни да наше окружење не насељавамо само ми, већ колико наши преци, толико и наши потомци.

Разговоре води: Јована Милованчевић