Портрет Џорџа Гершвина

Данас је пред нама део опуса овог композитора који је познат посебно љубитељима џеза. И управо је у томе разлог што Гершвиново стваралаштво никад није озбиљно разматрано у историјама класичне музике. Он се и даље сматра аутором првенствено популарних, забавних жанрова мада је у својим најбољим делима, иако и ту инспирисан џезом, досегао до аутентичног и дубоког израза, како личног тако и општег, националног, америчког. Проблем је у томе што Гершвин никада није имао довољно стрпљења да се озбиљно позабави музичким студијама, тако да му је хронично недостајало знање из области компликованије хармоније и контрапункта. То га је даље онемогућило да ствара комплексније музичке структуре које захтевају права, софистицирана класична музичка дела. У његовом опусу, наиме, нема симфонија, соната или квартета, он је првенствено инстинктивни композитор несвакидашњег природног талента.