Portret Džordža Geršvina

Danas je pred nama deo opusa ovog kompozitora koji je poznat posebno ljubiteljima džeza. I upravo je u tome razlog što Geršvinovo stvaralaštvo nikad nije ozbiljno razmatrano u istorijama klasične muzike. On se i dalje smatra autorom prvenstveno popularnih, zabavnih žanrova mada je u svojim najboljim delima, iako i tu inspirisan džezom, dosegao do autentičnog i dubokog izraza, kako ličnog tako i opšteg, nacionalnog, američkog. Problem je u tome što Geršvin nikada nije imao dovoljno strpljenja da se ozbiljno pozabavi muzičkim studijama, tako da mu je hronično nedostajalo znanje iz oblasti komplikovanije harmonije i kontrapunkta. To ga je dalje onemogućilo da stvara kompleksnije muzičke strukture koje zahtevaju prava, sofisticirana klasična muzička dela. U njegovom opusu, naime, nema simfonija, sonata ili kvarteta, on je prvenstveno instinktivni kompozitor nesvakidašnjeg prirodnog talenta.