Милица Јанковић (1881-1939) - једна могућа аутобиографија

Милица Јанковић рођена је у Пожаревцу 1881. у угледној трговачкој породици. Блиска је рођака Милене Павловић Барили. Банкротство њеног оца доводи до развода родитеља и она се са мајком, сестрама и братом сели у Велико Градиште, где одраста у породици своје мајке без икаквог контакта са оцем.

У Великом Градишту завршава основну школу, у Београду шест разреда Више женске школе и сликарску школу Бете и Ристе Вукановић. Ради као учитељ у Kрагујевцу у Вишој женској и Учитељској школи, а ради стручног усавршавања боравила је у Минхену.

Преломни тренутак у њеном животу је у 21. години када добија дијагнозу да болује од туберколозе костију. Живот је провела у писању и борби да нађе лека својој болести. Од 58 година, колико је поживела, скоро 20 година је била непокретна, везана за постељу. После Великог рата предаје цртање у Другој женској гимназији.

На лечењу у Нишкој Бањи умире Милица Јанковић. Сахрањена је 28. јула 1939.  године у Београду.Од ње су се опростили Владимир Ћоровић, Павле Стефановић (у име СKЗ), Драгиша Васић (у име српских и југословенских уметника), Исидора Секулић, Сима Пандуровић.

Милица Јанковић је иза себе оставила огроман опус: осам збирки приповедака, три романа, приче за децу, сарђивала је са најзначајнијим часописима и новинама тога доба.

Преводила је са руског језика и њен превод Толстојеве трилогије Детињство, Дечаштво, Младост, неколико је пута прештампаван. Након смрти, њена дела су деценијама обавијена велом заборава. Од тиражног, поштованог писца, постаје заборављена и скрајнута списатељица из српске књижевности.

Гост овонедељне Ризнице је проф. др Славица Гароња, књижевница, аутор књиге "Милица Јанковић-једна могућа аутобиографија-изабране приповетке".

Аутор и водитељ Душанка Зековић.