Беседе кнеза Милоша на народним скупштинама

"У приликама када се кнез Милош усмено обраћао, говори су му били кратки, сажети и наредбодавни. На народним скупштинама после Другог српског устанка, међутим, читани су унапред припремљени кнежеви говори. Будући да је кнез Милош био неписмен, важно је нешто рећи о ауторству беседа. Бартоломео Куниберт, лекар и повереник кнеза Милоша, тврди да је кнез Милош аутор беседе која је прочитана на Народној скупштини у Крагујевцу у јануару 1827. године, коју је "говорио своме тајнику откривши целу његову душу". За беседу коју је Димитрије Давидовић прочитао на Сретењској скупштини 1835. године, Куниберт, такође, тврди да ју је кнез Милош" казивао у перо свом тајнику (Димитрију Давидовићу-прим.Р.П.), и који је у њој дотерујући понешто изменио, а понешто и додао"... Кнез Милош је саставио беседу приликом распуштања Сретењске скупштине 1835. године. Милан Ђ.Милићевић пише да је кнез Милош "често својим писарима казивао како ће му писма писати" ...Теже је утврдити ко је састављао адресе народних скупштина. Двадесетих година 19. века адресе су, вероватно, писали секретари и писари Кнежеве канцеларије и Народног суда. Адресе обилују високопарним изразима оданости, љубави и дивљења према према кнежевој личности и владавини, па је за уобличавање било потребно извесно књижевно умеће. У том послу важну улогу имао је шабачки прота Јован Павловић који је као ватрени обреновићевац саставио адресу Малогоспојинске скупштине 1859. године. Исти прота беседио је на народним скупштинама у јануару и децембру 1830. године, па њега означавамо као једног од од аутора скупштинских адреса". (Из књиге "Народе српски, љубезна браћо моја", Радомир Ј.Поповић)

Гост овонедељне Ризнице је др Радомир Ј. Поповић, научни саветник, Историјски институт Београд, аутор књиге "Народе српски, љубезна браћо моја", беседе кнеза Милоша изговорене на нартодним скупштинама и адресе (одговори) народних скупштина.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.