Рекапитулација уметничког живота у Србији за 2022. из визуре Знакова

Као и обично, у једном од првих издања Знакова у новој календарској години осврћемо се уназад, на оно о чему смо говорили у претходној години као одраз ситуације у уметничком животу Србије.

Издвојили смо следеће теме:

- Самосталну изложбу Раше Тодосијевића "Сутра је понедељак" у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду. Иако то није била ретроспектива у музеолошком и историчарско уметничком значењу, ипак су посетиоци имали прилику да виде избор из четрдесетогодишњег стваралаштва овог нашег великог уметника;

- Самосталну изложбу Здравка Јосимовића под називом "Цртеж, пастел, објекат, скулптура" у београдској галерији Б2, која је својом квалитетном делатношћу привукла знатну пажњу у прошлог години;

- Самосталну изложбу "Препрека или праг" перформанс уметнице Сање Латиновић у Салону Музеја савремене уметности. И сама поставка као и перформанс "Do not cross" изведен на отварању указали су колико је овај вид уметничког израза још увек и актуелан и адекватан за изражавање савремених идеја у уметности;

- Изложбу "Зенитистима целога света" у Народном музеју Србије, на којој је била представљена заоставштина Љубомира Мицића, која се чува у овој институцији. Ауторка изложбе, Гордана Станишић је искористила повод - 100-годишњицу од изласка првог броја часописа Зенит - да још једном подсети на авангардна дешавања на нашој уметничкој и културној сцени двадесетих година XX века и да их сагледа из перспективе савремених истраживања;

- Изложбу "Хватачи снова" у Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини, а која је остварена у сарадњи ове институције са Музејем сувремене умјетности из Загреба и асоцијацијом Art Brut Serbia. Изложбом је представљена савремена уметничка маргинална и аутсајдерска, и арт брут сцене Хрватске и Србије. Гост је био Горан Стојчетовић, председник Art Brut Serbia;

- Монографију Јована Кратохвила у издању Фондације Вујичић колекције као пример посустале али и даље виталне издавачке делатности из области уметности. Ауторка монографије, др Јасмина Чубрило, сагледала је кроз два поглавља опус уметника који је оставио велики траг у нашој скулптури шездесетих и седамдесетих година прошлог века, као истински представник модернизма, али истовремено и иноватор у комбиновању природних и вештачких материјала.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.