Најромантичнија, најспонтанија и најкраћа

Брамс је III симфонију компоновао 1883, то значи у својој 50. години. И било му је потребно само четири месеца за њу. Наиме, откад се осмелио да ствара и у овом жанру, Брамс као да је одахнуо. Све мање времена му је било потребно у односу на дуге године припрема I симфоније. Композиције су сада следиле једна за другом. Као и претходну симфонију, трећу je премијерно извела Бечка филхармонија под управом Ханса Рихтера.

Не заборавимо да је Брамс релативно рано отишао из родног Хамбурга - тај град му се и није нешто нарочито одужио те су везе с њим полако бледеле - за разлику од Беча где је Брамс стекао круг одличних пријатеља и поштовалаца. Као и противника, наравно. „Др Јоханес Брамс је вешт музичар који зна контрапункт... Шуман, Шопен, Берлиоз, Лист - предводници револуционарног покрета у музици после Бетовена - сви су прошли поред нашег симфоничара без икаквог трага...а он стиже као одлутали дух назад кући, посрћући климавим степеницама", написао је 23-годишњи композитор Хуго Волф пошто је чуо III симфонију. Волф је, иначе био у супротстављеном табору Рихарда Вагнера који је преминуо баш у години премијере Брамсове III симфоније.