Сретење у хришћанској традицији слави успомену на дан првог сусрета Бога и човека. Богородица је тада, четрдесет дана по Христовом рођењу, божанског сина увела у јерусалимски Храм да га, сходно закону, посвети Богу.

У српској прошлости Сретење је дан када се народ у модерном добу први пут сусрео са својом слободом. Овај дан слави почетак и завршетак „Српске револуције". На Сретење 1804. вожд Kарађорђе је у Орашцу подигао Први српски устанак. Истога дана 1835. кнез Милош је у Kрагујевцу донео први српски Устав којим се симболично заокружује процес обликовања модерне српске државности.

У тих тридесет година између два Сретења освојена је слобода и ударени су темељи модерне српске нације. Личности Вожда и Kнеза сведоци су, актери, јунаци и чувари тог процеса. Kарађорђе је како песник каже удахнуо „живот српској души". Милош је узбудио слободарску машту Срба као нико до тад и представио се као „највећи политички ум" српског 19. века.

Данас, два века касније, када Сретење славимо као Дан устава и државности а Србија се налази пред новим изазовима природно је погледати у прошлост, потражити одговоре и поуке за будуће доба. О томе, тешком и светлом периоду стварања модерне српске државности данас за Речено и прећутано говоре Радомир Поповић, научни саветник из Историјског института и Урош Миливојевић, кустос Војног музеја.

Уредник и водитељ емисије је Радован Пантовић.